JUS standardizacija

i svoje generalne sekretarijate sastavljene od profesionalnih lica za obavljanje administativnih poslova i poslova stručne koordinacije radnih tela.

Lako je zaključiti da su nosioci rada u ovim organizacijama stručnjaci iz razvijenih zemalja zahvaljujući svom znanju, brojnosti i finansijskim mogućnostima. Uticaj zemalja u razvoju na programe

ovih organizacija i na tehnička rešenja

u njihovim standardima je gotovo zanemaril 12 Je

Izrađa međjunarodnih standarda se, medjutim, odvija i u više drugih medjunarodnih i regionalnih organizacija, a naročito u pojedinim organima i telima u okviru Organizacija ujedinjenih nacija: EEC, FAO, WHO, OECD itd. I ovde je situacija

u pogledu uticaja razvijenih zemalja, identična situaciji pomenutoj za organizacije ISO i IEC.

Treba,medjutim, posebno istaći da su razvijene zemlje stvorile i regionalne organizacije za standardizaciju za ostva-– rivarje svcejih specifičnih init=ress u odnosu na druge razvijene zemlje. Tako zemlje Evropske ekonomske zajednice donose svoje CEN i CENELEC standarde, a zemlje SEV donose SEV standarde. Medjutim, ove regionalne organizacije predstavljaju snažan instrument uticaja na organizacije ISO i IEC i na druge medjunarodne organizacije koje donose medjunarodne standarde, čime se još više sužavaju mogućnosti zemalja u razvoju da utiču

na rad u medjunarodnoj standardizaciji.

U okviru organizacije ISO čine se napori da se pomogne zemljama u razvoju da bi njihovo učešće u radu na medjunarodnoj stanđardizaciji bilo aktivnije. Jedan poseban komitet u ovoj organizaciji, DEVCO, bavi se ovim pitanjima. Dosadašnji vid pomoći bio je uglavnom putem OZFTganizovanja seminara i kurseva za obuča-– vanje kadrova iz zemalja u razvoju. ISO je održao i tri konferencije posvećene pitanju standardizacije u zemljama u razvoju. Osnovni problem, medjutim, u ovom nastojanju ISO je u tome Što se

sve ove akcije odvijaju po koncepciji kako razvijene zemlje vide probleme zemalja u razvoju u oblasti standardizacije. Zgot toga se pravi problemi zemalja u razvoju u ovoj oblasti nisu mogli na ovaj način ni sagledati ni rešavati.

2.5 Dosadašnja saradnja Jugoslavije sa zemljama u razvoju u oblasti standardizacije

Praktično, saradnja, u smislu planskog uzajamnog delovanja naše zemlje sa zemljama u razvoju, po pitanjima standardizacije, ne postoji. Može se navesti

da je, više sticajem odredjenih okolnosti nego planski, Jedan stručnjak za standardizaciju pre više od desetak godina otišao iz Jugoslavije da pomogne stvaranje nacionalne institucije za standardizaciju u Etiopiji. Osim toga, Savezni zavod za standardizaciju već više go-

dina šalje svog predstavnika na sastanke komiteta DEVCO koji se u okviru organjizacije ISO bavi pitanjima standardizacije

u zemljama u razvoju, prvenstveno zbog toga da bi bio u toku sa akcijama koje

se sprovode u okviru ove organizacije.

Juna 1980. gođine održan je u Ženevi u okviru organizacije ISO sastanak direktora nacionalnih institucija za standardizaciju iz zemalja u razvoju (gde te institucije postoje), u čijem rađu je učestovao i đirektor Saveznog zavođa za standardizaciju. Tu su sa direktorom Indijske institucije za stanđardizacije (ISI) započeti razgovori o inicijativi za uspostavljanjem saradnje izmedđju Indije i Jugoslavije u oblasti standardizacije. Septembra meseca 1980. gođine direktor ISI je posetio Savezni zavođ za standardizaciju i tom prilikom su razgovori nastavljeni i doneti su zaključci

o đaljim akcijama za uspostavljanje saradnje. Dogovoreno je da Jugoslavija, Indija i još nekoliko zemalja u raZzVOju pripreme na sledećoj konferenciji nesvrstanih zemalja u Bagdadu, materijal za razmatranje u vezi sa saradnjom

u oblasti standardizacije.

Treba pomenuti i akciju koju je inicirao Republički zavod za medjunarodnu naučnu, prosvetnu, kulturnu i tehničku saradnju SR Srbije, u okviru UNIDO, da

se u Jugoslaviji održi skup predstavnika odredđdjenoc broia zemaija u raz~Gjlu, KOJI ima karakter seminara posvećenog pitanjima standardizacije i kontbkrole kvaliteta, na kojem bi jugoslovenski stručnjaci izneli svoje iskustvo u ovoj Ooblasti. Cilj ovoga skupa je da se iznadju rešenja za stvaranje, odnosno unapredjivanje nacionalnih standardizacija u zemljama u razvoju. Jugoslovenski stručnjaci podneće nekoliko stručnih referata iz oblasti standardizacije i kontrole kvaliteta.

3. Problemi za čije je rešavanje neophodna saradnja sa nesvrstanim zemljama i zemljama u razvoju u oblasti standardizacije

3.1 Problemi u bilateralnim odnosima

Jedan od osnovnih problema, gledano sa aspekta dugoročnih odnosa, u razmeni izmedju naše zemlje i većine zemalja u razvoju, Jeste jednostranost te razmene. Karakterističan je primer razmene

u 1979. godini sa arapskim zemlja,a koji čini 65% ođ ukupnog obima razmene sa zemljama u razvoju: vrednost našeg izvoza u ove zemlje (732 mil. %) ne pokriva vrednost uvoza iz ovih zemalja (1.124 mil. #9). Međjutim, ako se ne računa nafta (koju smo u 1979. gođini uvezli u vrednosti od 967 mil. 9), onda se naš uvoz iz arapskih zemalja svodi na 100 do 150 mil. dolara, i sastoji

se najvećim delom odđ nekoliko vrsta sirovina, sa čime ove zemlje nisu zadovoljne. Sličan je primer razmene sa

Indijom i drugim nekim zemljama sa koji-