JUS standardizacija

Dosledno sprovođenje standardizacije u preizvodnji

i prometu — presudan činilac unapređenja voćarsko-vinogradarsko-povrtarske privrede

Prof. dr Dušan Stanković

Velike površine jugoslovenske teritorije su geografsko-ekološki predodredjene za Vrlo uspešnu voćarsko-vinogradđarsko-povrtarsku proizvodnju, i to sa izraženim kvalitetom plodova i drugih Jestivih delova biljaka. U ukupnoj proizvodnji hrane, presud=noj za svaki značajniji napređak, blagostanje i nezavisnost zemlje, voće, groždje i povrće zauzimaju veoma istaknuto mesto. Naročito u današnje vreme, njihova proizvodnja, prerađa, čuvanje i promet - predstavljaju izvanredno važan činilac društveno-privredne stabilizacije. Ovi proizvodi su, pre svega, u svežem, osušenom i preradjenom stanju nezamenjiva hrana, koja bolje nego ostalih šest grupa namirni-

ca , uzetih pojedinačno, zadovoljava ener-

getske i zaštitne potrebe ljudskog organizma, ali deluje i dijetoprofilaktično, pa u izvesnim slučajevima i dijetoterapijski. Time ovi proizvodi doprinose blagodetima, humanosti, racionalnosti i uspehu preven= tivne međicine /J. Valnet, 1977, 1980/.

Uspešnim gajenjem voćaka, groždja i povr-= ća đoprinosi se u velikoj meri i nizu drugih društveno-ekonomski značajnih činilaca: visokoj ukugncj produktivacsti, akumu-– lativnosti i najracionalnijem eksploatisanju žive prirode, i to u strategijski neo= bično važnim prostranim brdsko-planinskim područjima /s komparativnim prednostima u pogledu kvaliteta ovih proizvoda/; poboljšanju klime, obuzđavanju stihije erozije, regulisanju hidrološkog ciklusa; jačanju ONO; sprečavanju aerozagadjenja koje bitno pogoršava kvalitet života, i tako dalje Pored toga, veći izvozni viškovi ovih proizvoda u svežem, osušenom i preradjenom stanju mogli hi i znatnijie dowrinosi*i p.nboljšanji našeg 5pOl,0- ErOgOV ua By. CG OG rani sa, tim pre Što smo u stanju da kvalitetom voća, groždja i povrća budemo veoma konkurentni na stranim tržištima.

Tako veliki i višestruk društveno-privredni i strategijsko-environmentalni značaj ne ispoljava nijedna druga grana privrede uzeta pojedinačno. Zbog toga ova naša privreda mora postati predmet mnogo veće pažnje, brige i pomoći svih društvenih snaga, narošito u oblasti nauke, obrazova-– nja, obaveštavanja, kredđitno-poreskog sistema i drugo, kako bi se unapredjivala brže i uspešnije, u skladu s mogućnostima i potrebama zoemlje.

U mizu-wrrm kroje će bitmi4ikoc domrimositi

ostvarivanju tog ambiciOznog i društvoenoekonomski veoma značajnog zadatka naroči-

402

to se ističe stručno i tehnički poboljšano postupanje s pbroizvođima od berbe do upotrebe, kako u medjunarodnom tako i u unutrašnjem prometu. Time treba omogućavati da voće, groždje i povrće održi svoj prvobitni kvalitet, obezbedjen sortnim potencijama, ekološkom sredinom, tehnikom gajenja i zaštitom od parazita, i to čak i posle prevaljivanja često dugog i složenog puta od povrtnjaka, voćnjaka i vinograda do trpeza potrošača, čije potrebe ovi proizvodi moraju zađovoljavati što bolje. U tom cilju moraju se uporno savladjivati mnOoqobrojne i raznovrsne smetnje i teškoće, koje proističu prvenstveno iz kvarljivosti tih proizvoda, naročito pod uticajem mikroflore, uboja i čestih nepovoljnih meteoroloških činilaca s negativnim uticajima na neizbežne evolutivne promene proizvoda.

Sva bogata isk.istva u ovoj oblasti ubedljivo pokazuju da dosledna primena standardizacije u proizvodnji i prometu voća, groždja i povrća predstavlja nesumnjivo presudan činilac ukupnog uspeha čitave ove privrede.

Iz raspoloživih statističkih podataka /titabela 1 i 2/ vidi se da je proizvodnja Vvoća i groždja u svetu i u SFRJ u stvari nedovoljna za podmirenje fizioloških potreba ljudskog organizma, čak i na minimalnom stepenu. OvO pogotovo ako se imaju u vidu neke veoma nepovoljne činjenice, kao Što su: u prometu propadne ili postane neupo= trebliivo za potrošnju u svežem stanju DrOsečno oko 25 posto voća i groždja; najveće količine groždja se prerađe u vino, pa ostaju izgubljene kao hrana /od 56 miliona tona godišnje kao hrana se upotrebi samo oko 6 miliona tona, što je beznačajnih 1,35 kq po stanovniku/; raspodela voća i groždja po vremenu i u prostoru je veoma nepravilna, u suprotnosti sa stalnim potrebama ljudskog organizma, što je posledđica neobaveštenosti o neophodnosti redovne potrošnje ove hrane, kvarljivosti proizvoda, slabe kupovne moći mase potrošača, tradicionalmih grešaka i loših navika u ishrani, carinskih barijera koje otežavaju izvoz, odnosno uvoz voća i groždja, itd. I tako, kađ se uzmu u obzir svi ovi nepovoljni činioci ne treb-~ se čuditi Što sadašnja svetska proizvodnja voća i groždja zadovoljava samc czcvrtinu ilı p=-timu fiZLOlOŠkih potreba ljudskog organizma, i to na_minimalnom nivou, i što širom sveta dolazoe do zabrinjavajuće nepovljnog izražaja poslcdice manjka i neredovnosti ovih proizvoda u