JUS standardizacija

strukturi ishrane stanovništva, U Vidu mOYbiditeta, invaliđiteta i mortaliteta.

Nije mnogo povoljnije stanje ni u našoj zemlji, iako je ona poznata po zapaženoj ulozi u svetskom voćarstvu i vinogradđarstvu, Što potvrdjuje i činjenica đa je Jugoslavija po proizvodnji šljiva prva a po proizvodnji groždja jedanaesta u svetu. Ne uzimajući u obzir veoma nepovoljnu rasDOdelu ovih proizvoda u vremenu i prostoru, možemo reći da Jugosloven troši prosečno samo oko polovinu količine voća i groždja od fiziološkog minimuma potrebnog organizmu. Takvo stanje je posledica prvenstveno naše tradicionalno nepravilne ishrane u kojoj voće i groždje nisu ređovno zastupljeni kao neophodni sastavni deo svakodnevnog obroka. Tome mnogo đoprinosi i

to Što prerađa u alkohol našeg najmasovnijeg voća - Šljiva preovladjuje, (u najvećoj meri se preradjuje šljiva u rakiju, groždje u vino), te umesto viškova bar ovih proizvoda, mi.smo stalno suočeni s njihovim manjkovima u strukturi ishrane stanovništva.

Statistika pokazuje đa nije bolje stanje ni u svetskom i našem povrtarstVvVu.

Dali smo ovaj pregled da bi se jasnije sagleđali naše mesto i uloga u svetskoj voćarsko=vinogradđarskoj privredi u svetu, potencijalne šanse za unapredjenje te privređe, potrebe da se njoj posvećuje veća pažnja i izgledima da u njoj učestVvuje naša zemlja, s posebnim osvrtom na standđarđizaciju primarne proizvodnje i prometa voća, groždja i povrća.

Kad se razmatraju problomi standardizacije voća, groždja i povrća, mora se i ovom prilikom istaći ne samo njen značaj, koji je mnogostruk i izvanredno veliki u društveno=ekonomskom smislu, već i njenu neophodnost, presudnost za napređak čitave voćarsko-vinogradarsko-povrtarske privrede. Standardizacija, pre svega, obezbedjuje ujednačen i visok kvalitet proizvoda, a time i uspešno zadovoljavanje potreba velikog broja potrošača u zemlji i inostranstvu, čije je neprikosnoveno pravo

da za svoj novac dobijaju željene namirnice s odgovarajućom upotrebnom vrednošću, pogodne za zadovoljavanje njihove pravilne ishrane sa svim blagotvornim posledicama koje iz nje proizilaze.

Samim tim se bitnije doprinosi i nizu drugih preduslova za uspešan i rastući promet ovih proizvođa: njihova veća privlačnost, slabije kvarenje i pbristizanje do potrošača u dobrom stanju. Ali se stam dardizacijom istovremeno i znatnije olakšava, pojeftinjuje 1 uprošćuje promet voća, groždja i povrća, jer ih kupac, ako je prethodno obavešten o kategoriji kvaliteta, i sorti, ne mora ni videti, poštc unapred zna kakvi moraju biti.

Međjifrim, standarđizacija se mora primeniti ne samo dosledno i striktno, već i kompleksno tako da obuhvati i ambalažu,

pomoćna sredsvva kcndicix MO a-1JJSif, OSETE mu, transporkna sredsrva, uslove čuvan3a; pa i etiketiranje, odnosno deklarisanje. Ovo bi moralo da obuhvati i etiketiranje osušenih i preradjenih proizvoda. U tom slučaju bi se proizvodjači identifikovali samo adresom, a ne i Šarenilom etiketa, često veoma loše izradjenih. Na Osnovu iskustva, jasno je da se samo takvim standđarđizovanim postupcima i sredstvima tehnike može optimizirati i promet voća, groždja i povrća, omogućujući da stianu do potrošača, čak i najuđaljenijih u nepogoršanom stanju, sa očuvanom UDOtrebnom vrednošću. Proizvodjači moraju imati u vidu da ako ne obezbedjuju đa ovi kvarljivi proizvodi stignu do potrožača

u besprekornom stanju /pažljivom standarđizacijom i pripremama za tržište/ seku sami sebi granu na kojoj sede. S druge strane, stanđardizacija mora početi

u samoj proizvodnji, što znači u voćnjaku, vinogradu i povrtnjaku sa izborom sortimenta, pripremom zemljišta, izborom podloga, primenjenom tehnikom gajenja i zaštitom od parazita. Naprotiv, ako ne počne od prvih proizvodnih pothvata, ona će u prometu biti ili neizvodljiva, ili će nametati teško podnošljive naknadne troškove koji će im bitnije umanjivati konkurentnost na stranim tržištima. S tim u vezi, očigledno je da standardizaciju obezbedjuje prvenstveno sortiment i da

je ona najuspešnija i najizvodljivija u velikim, mođernim proizvodnim jeđinicama, individualnom sektoru, u kojem dolaze do izražaja nepovoljne nejednakosti mikroklime i mikroreljefa, razlike zemljišta, neujednačenosti tehnike gajenja i zaštite, tako da ni standardizovan sortiment ne garantuje ujednačenu pr»izvodnju.

Iz toga proizilazi naš veoma važan društveno-privredni zadatak da se preko združenih voćnjaka, vinograda, pa i povrtnjaka, ova proizvodnja ukrupnjuje po modelu Knjaževca. To će biti blagotvorno i za individualne proizvodjače koji su u nas mali i bez stručne osposobljenosti i tehničke opremljenosti. Na taj način, jedino izvodljiv, oni će biti organizatori mođerne i standardizovane proizvodnje ovih kvarljivih proizvoda, uz manje proizvodne troškove, zahvaljujući mehanizaciji, naročito u oblasti zaštite, a biće oslocbodjeni i briga ako plasmana robe. Znači, oni će iako organizuju proizvodnju na mogobrojnijim malim parcelama biti u stvari veliki i mođerni robni proizvodjači.

Medjutim, dok se ovakva proizvodnja voća, groždja i povrća ne omasovi, jer to iziskuje dosta vremena, mora se insistirati na standardizaciji te proizvodnje preko utvrdjenog sortimenta, i to u najširim razmerama, s prelaženjem reqionalnih granica. U tom cilju je neophodno đa se korišćenjem mehanizama društvenog dogovaranja i sporazumevanja sprovodi jedđinstvena jugoslovenska politika rasadničke proizvodnje, tim pre što i ona preko samog materijala učestvuje u medjunarodnom prometu i neposredno. Korišćenje standardnih vegetativnih podloga za naše najmasovni eu voćke posle šljive mnogo će doprineti to-

403