JUS standardizacija

uvodni članak |

Kvalitet u uslovima ekonomske stabilizacije

Refevat koji je podmeo Potpredsednik Savezmog izvpšnoq veđa, drug ZŽvone Draganm, ma XV JUGOSLOVENSKOM SAVETOVANJU "KVALITET, ČINILAC PKONOMSKE STABILIZACIJE! odpžamom u Beogradu, 14. 1 15. oktobyva 1981. godine

Drugarice i drugovi,

Jubilarno 15. jugoslovensko savetovanje o kvalitetu održava se u vreme kada se nalazimo na jednoj od najznačajnijih prekretnica privrednog i društvenog razvoja i kađa se u centru pažnje svih organizovanih društvenih snaga nalazi ostvarivanje tekuće, ali i dugoročno koncipirane politike ekonomske stabilizacije koja se postavlja kao jedini put obezbedjivanja dugoročnijeg i stabilnijeg razvoja zemije. Uspešan i dinamičan posleratni razvoj kojeg smo ostvarili karakterisao se i naglašenom ekstenzivnošću. Ona je bila izazvana u prvim posleratnim gođinama, niskim stepenom ukupne razvijenosti zemlje i potrebom što bržeg aktiviranja sopstvenih privrednih resursa, a u poslednjim godinama uzroke izražene ekstenzivnosti možemo tražiti i u mnogim protivrečnostima razvoja, objektivne i subjektivne prirode.

Ostvarujući izuzetno dinamičan razvoj, pre svega, kroz politikulindustrijalizacije zemlje, ulazimo postepeno u krug srednje razvijenih zemalja u svetu (2500 dolara društvenog proizvođa po stanovniku) iako još uvek sa mnogim karakteristikama zemlje u razvoju. Već raspolažemo sa znatno višim nivoom proizvodnih snaga, modernijim postrojenjima i kvalifikovanijim kadrovima i upravo na tom višem stepenu razvijenosti suočavamo se sa sve izraženijom pojavom izostajanja očekivanih ekonomskih rezultata koji bi trebalo da odgovaraju takvom nivou razvijenosti, našim objektivnim mogućnostima i razvojnim ambicijama. Suočeni smo i sa jačanjem novih negativnih trendova, što dovođi do izraženije privredne nestabilnosti i ukazuje na neophodnost totalne intenzifikacije razvoja. |

Sve jasnije se poslednjih gođina ispoljavaju nedovoljna iskorišćenost i posledđice nefunkcionalnih alokacija nekih privrednih· kapaciteta, neđovoljna akumulativna i reprođuktivna sposobnost privrednih subjekata, njihova usitnjenost, prezadđu-

ženost i neoptimalna struktura privrede, prisutne su pojave zatvaranja i autarhičnosti, defekata u funkcionisanju jedinstvenog jugoslovenskog tržišta, poremećaji u primarnoj raspodeli, a đeficit platnog bilansa i zaduženost zemlje u inostranstvu postao je u postojećoj strukturi ju=goslovenske privrede osnovni limitirajući faktor dđaljeg razvoja. -

Zbog toga i kod Društvenog plana Jugoslavije za period od 1981. do 1985. gođine

i dđogovora o njegovim osnovama, nemamo druge alternative od opredeljenja za radikalniju politiku ekonomske stabilizacije. Osnovna politika razvoja za teku-

će petogodište utvrdjena je Društvenim planom Jugoslavije iako je tačno da moramo i dalje napore usmeriti ka većoj konkretizaciji i selekciji prioriteta razvoja prvenstveno sa aspekta suženih materijalnih mogućnosti. Već u donošenju Društvenog plana Jugoslavije morali smo računati sa odredjenim smirivanjem dinamike rasta, sužavanjem investicionog fronta (smanjiva-– njem učešća i investicija u društvenom proizvodu), manjim mogućnostima korišćenja dodatne akumulacije iz inostranstva, potrebom sužavanja svih, a naročito pojedinih oblika finalne potrošnje i doslednijeg us-– kladjivanja ponude i tražnje, ne samo po obimu već i po strukturi, i sa davanjem mnogo većeg akcenta kvalitativnim faktorima privredjivanja u ukupnom privrednom rastu. Pri kraju smo već prve godine planskog perioda i moramo konstatovati da su postignuti rezultati ostvarivanja politike eko=nomske stabilizacije u ovoj gođini (kao i prošloj) nedovoljni, heterogeni i da postojeći, nagomilani privredni problemi traže još radikalniji zaokret u pravcu politike ekonomske stabilizacije. Naravno, problemi nisu stvoreni preko noći, pa ih trajnije ne možemo ni rešavati preko noći. Zbog toga smo upravo pristupili izrađi takozvanog kompleksnog i dugoročnog programa ekonomske stabilizacije.

373