JUS standardizacija

Drugarice i drugovi,

Poznato je đa se na niskom stepenu razvoja proizvodnih snaga, osvajanje narednog stepena više tehnologije proizvoda relativno lakše ostvaruje. Za ovakvu vrstu proizvodnje još nisu bili potrebni veći napori na naučno istraživačkom |i razvojnom planu.

Na višem nivou razvoja nužna je mnogo veća intenzifikacija rasta naučno-istraživačkih i tehnoloških delatnosti.

.Dublja i šira primena naučnih saznanja Ppostaje danas imperativ sađašnjeg i buđućeg razvoja. Nauka je postala ne od danas nova proizvoana snaga ji Jedan OG temeljnih POKretača daljeg razvoja. Iskustvo niza zemalja u celini potvrđjuje tu činjenicu u praksi.

Brže smanjivanje tehnološke zavisnosti postaje sve više usko vezano sa ekonomskom Ssuverenošću svake zemlje koja ima ambicije . ravnopravnog uključivanja u tokove medjunarodnih privrednih, a i političkih zbivanja. Sve izraženija tenđencija smanjivanja ve-

ka trajanja pojedinih tehničko-tehnoloških rešenja i koncepcija razvoja proizvođa,još više pojačava potrebu oslanjanja na vlas-

titi naučno-istraživački rad i razvoj tehničko-tehnoloških postupaka zasnovanih na

domaćim izvorima.

Brz razvoj nauke i njene primene u proizvodnji doveo je do niza promena koje bitno utiču na funkcije i sadržaj aktivnosti udruženog rađa, kao i na celokupne proizvodne odnose u privređi zemlje.

Sve OVO moramo imati u vidu posebno pri finalizaciji i sprovodjenju Dogovora o strategiji tehnološkog razvoja, kojim će se utvrditi kriterijumi za transfer tehnologije iz drugih zemalja i stvoriti usloviza osiguranje bržeg| razvoja sopstvene tehnologije i racionalnije korišćenje uvozne tehnologije.

Pitanje kvaliteta, u najširem i punom smislu reči predstavlja "temu dana" , mađa, naravno, ima i izrazito đugoročan značaj. Kvalitet proizvođa, usluga i rada prestaje da buđe samo problem tehnike i tehnologije u proizvodnom procesu u užem smislu reči. Specifičnosti naše samoupravne socijalističke robne privrede same po sebi ne obezbedjuju automatski adekvatan kvalitet procesa rada, proizvođa ili usluga, ali nam pružaju širok manevarski prostor u kome podizanje društveno priznatog kvaliteta radnih procesa, kvaliteta robe i usluga može doživeti svoju punu afirmaciju. Stoga je na području podizanja kvaliteta neophodno posebno društveno organizovanje, pre svega, kroz veće insistiranje na racionalnijem gazdovanju sredstvima za proizvodnju, većoj radnoj disciplini, osiguranju veće kadrovske i organizacione osposobljenosti, uvodjenju svetskih kriterijuma u vređnovanju, ne samo materijalnih činilaca proizvodnje već i ljudskog rađa, a posebno na bržem iskorišćavanju veoma značajnih ljudskih potencijala, po-

374

sebno potencijala stručnih kadrova i nauke. U našim uslovima koncept integralnog upravljanja kvalitetom podrazumeva ukupan napor svih učesnika u procesu stvaranja proizvoda i obavljanja usluga. To zahteVa bolju povezanost organizacija uđruženog rađa, društveno-političkih organizacija i zajednica, privrednih komora i udruženja, poslovno-planskih zajednica

i drugih subjekata, da u skladu sa sistemom socijalističkog samoupravljanja i društvenog planiranja rade na neprekid= nom unapredjivanju kvaliteta proizvođa, usluga i ukupnog rađa.

Kvalitet bi trebalo bitno da utiče na stvarnu protivuvrednost koja se đobija za uloženi rad i sredstva u celokupnom procesu društvene reprođukcije odnosno treba đa postane jeđan od osnovnih kriterijuma u primarnoj raspođeli društvenog proizvoda.

U borbi za realizaciju društveno Opravdanog kvaliteta posebno mesto zauzima politika raspodele ličnih dohođaka. Poz= nato je, da je jedan od najznačajnijih kriterijuma za meru nagrađjivanja po rezultatima rađa, ne samo kvantum nego i kvalitet rada, ođnosno ukupni rezuitati rađa.

Naša skala vređnovanja doprinosa pojeđinih delova društvenog rađa još uvek nije u saglasnosti sa stvarnim doprinosom radnika u vrednosti proizvođa i usluga. Osnovni parametri u vrednovanju rezulžtata rada nisu u dovoljnoj meri položaj kvalifikovanog proizvodnog i kreativnog radnika, u sklađu sa njeqovim doprinosom i uvažavanjem uslova rađa i vrednovanja stvaralaštva uopšte. Pojave đa kvalifikovani radnici odlaze iz proizvodnje na još uvek bolje plaćene poslove u administraciji, režiji, i tako đalje potvrdjuju dđa je vrednosna skala društvenog rada dosta poremećena i da je proizvodni rađ na toj skali znatno podcenjen, te zbog toga nema motiva ni za dovoljno produktivan i kreativan rad u samom proizvodnom procesu. Takav trend povećava broj neprođuktivnih radnih mesta, administraciju, organe posredovanja u različitim vidovima, i povećava učešće neproizvodnog rada u raspodeli društvenog proizvoda.

Moramo se, dakle, okrenuti ekonomskim faktorima vrednovanja rađa u proizvodnji i stvarno podsticati đa kreativan i inven= tivan rad postanu ređovna, opšte društveno prihvaćena aktivnost, a ne izuzetak.

Dalji razvoj i insistiranje na kvalitetu, zatim poštovanje postojećih standarda i normi kvaliteta i njihovo đalje unapredjivanje, uslovljeno je strukturnim aspektom, pogotovo kađa deficitarnost sirovina i repromaterijala još više upućuju na racionalnu upotrebu, kvalitet i pouzđanost prilikom njihove upotrebe. Posebno bih istakao da je razvoj i insistiranje na kvalitetu uslovljeno i sposobnošću da se udovolji zahtevima odgovarajućih tržišta i potrošača .