JUS standardizacija
Na sadašnjem nivou privrednog i društvenog razvoja nije dovoljno razvijati samo tehničko-tehnološki kvalitet odnosno funkcionalno eksploatacioni kvalitet, zatim pouzđanost, dizajn i kvalitet izrade, već se u najvećej meri mora uvažavati ekonomsko-komercijalni i poslovni aspekt kvaliteta i usluga. Posebno je značajna potreba marketing pristupa i segmentacije tr'žišta, odgovornije ponašanje u odnosu na garantne rokove, na vek trajanja proizVoda, u organizaciji i pokrivenosti servisima, odgovornošću i vodjenju računa O snabdevenosti rezervnim delovima, što u odredjenom smislu predstavlja ođraz kvaliteta proizvodnje i mora naći odgovara-– juće mesto u poslovnoj politici svake pojedinačne organizacije udruženog rada.
Problemi funkcionisanja jedinstvenog jugoslovenskog tržišta od učestalih poremećaja na tržištu sve više postaju uzrok i krupnijih poremećaja u privrednim tokovima i ukupnoj društvenoj reprodukciji, a time i u ostvarivanju politike ekonom=ske stabilizacije u celini. Poređ ostalog, reč je o regionalizaciji akumulacije, o narušavanju robnih i novčanih tokova, o stvaranju republičkih i pokrajinskih platnih bilansa, o kompletiranju regionalnih struktura i njihovoj tehno= loškoj diferencijaciji i slično, Što sve vodi zaoštravanju problema u funkcionisanju velikih tehničko-tehnoloških i ekonomskih sistema, .u zemlji kao celini.
Posebno su negativne pojave regionalnih monopola i forsiranju plasmana "svojih" proizvoda od strane društveno-političkih zajednica, bez obzira na njihov kvalitet i stvarne potrebe potrošača.
U okviru borbe za funkcionisanje jeđinstvenog jugoslovenskog tržišta mi moramo stalno isticati kvalitet kao prvorazredni kriterijum za integrisanost celokupnih odnosa u društvenoj reprodukciji i na toj osnovi ostvarivanja ekonomske stabilizacije.
To pretpostavlja i odgovarajuće prilagodjavanje razvojnih koncepcija i ambicija svih nosilaca razvoja, kako bi se u zajedničkim projektima kriterijumi svetske produktivnosti i konkurentske sposobnosti uzimali kao bazični. To takodje, predstavlja i takvu udruženost privrede u kojoj će se zajednički dogovoreni prioriteti rešavati kao prioriteti cele jugoslovenske ekonomije, a ne samo kao prioriteti zatvorenih republičkih i pokrajinskih ekonomija. Moramo ostvariti mehanizme takve koncentracije rađa i sredstava za zajedničke projekte, kao bazu za društveno dogovaranje i samoupravno sporazumevanje,
koji će uvažavajući kriterijume svetskog tržišta, reafirmisati poštovanje ekonomskih zakonitosti. Reafirmacija tržišnih zakonitosti, i veće poštovanje svetskih kriterija uz doslednu primenu našeg sistema samoupravnog društvenog planira nja, vršiće sama po sebi veći povratni pritisak na pripremu savremenijih projekata i programa, na kvalitet i efikasnost in-
vesticija, a tako i na stepen savremenosti (osavremenjivanje) tehnoloških, proizvodnih i radnih procesa koji direktno utiču na kvalitet proizvoda i usluga.
Drugarice i drugovi,
Nastupilo je vreme da se plate računi našeg neekonomskog ponašanja i odlučiva-_ nja na mnogim ključnim sektorima i nivoima privrednog i društvenog života.
Govoreći o povezanosti i medđdjuzavisnosti kvaliteta proizvoda i usluga i izvoza, pogotovo na konvertibilno a i mnoga tržišta zemalja u razvoju, gde je konkurencija sve oštrija, ponovio bih poznatu ocenu da je agresivan izvoz naša jedina alter nativa za izlaz iz teške ekonomske situacije i osnovni način smanjivanja i ukidanJa platnog deficita kao i jedan od najbitnijih faktora kvalitetnijeg razvoja. Sve analize nas upozoravaju na teške posledice smanjenog učešća naše zemlje u ukupnoj medjunarodnoj razmeni, a posebno je zabrinjavajući regionalni aspekt ovih tokova. Stalni rast naših zaduživanja u inostranstvu, deficit platnog bilansa, pogoršani uslovi razvoja na svetskom tržištu i mnogi drugi indikatori, upućuju nas na izvoz kao osnovni izlaz iz nagomilanih teškoća, naravno, ne i izVOZ po sva-– ku cenu, i takvih roba i usluga koje bismo kasnije po znatno većoj ceni morali uvoziti, a ne i na izvoz koji nema ni elementarne dohodovne motivacije.
S obzirom na naše trenutne materijalne i tehničko-tehnološke mogućnosti, neophodan je aktivan pristup na tržišta svih regiona a posebno zapadnih zemalja i zemalja u razvoju. U vezi s tim, istakao bih sledeće: Prvo, nedovoljno koristimo naše šanse u zemljama u razvoju gde nam tehnologija kojom raspolažemo, ali uz bolju organizovanost i kvalitet, pruža mnogo šire mogućnosti. Drugo, na zapadnom tržištu nećemo dosadđašnjom logikom poslovanja i razvoja i zanemarivanjem razvoja kvaliteta postići veće efekte. Potrebna je trajna i dugoročna orijentacija da bi na tom tržištu postigli bolje rezultate, a presudan uticaj imaće kvalitet proizvođa i usluga, uz cene koje će biti konkurentne cenama drugih učesnika na tom tržištu.
Treće, nedovoljno iskorišćavamo i komparativne prednosti po nerobnom deviznom prilivu gde loš kvalitet radova i usluga
u transportu, turizmu i na dđrugim područjima onemogućava da postižemo bolje i efi-
kasnije rezultate i time bitno doprinese-
mo prevazilaženju sađašnjih i budđućih problema na području platnog bilansa zemlje i u ukupnom stabilizacionom razvoju zemlje. U ovoj situaciji poboljšanje kvaliteta ro-. be, usluga i društvenog rađa višestruko dobijaju na značaju kao pređuslov za ostvarivanje đugoročne ekonomske stabilizacije.
375