JUS standardizacija
grafija, ultrazvuk i slično). Takve metode i odgovarajući standarđi mogu se primenjivati prilikom ispitivanja proizvođa različitih vrsta.
Takodje treba da buđe standardđizovan ređosled i operacije ispitivanja pojedinih vrsta proizvođa: automobila, traktora, reduktora, kotlova i tako dalje. Važno je da sadržaj i struktura standarda buđu unificirani. Organizacioni principi obavljanja ispitivanja, njihova klasifikacija i terminologija, treba da budu obuhvaćeni standardizacijom. Bitni uslovi za obezbedjenje i povećanje utvrdjenog veka trajanja upotrebe proizvo=da su; dobijanje objektivne, potpune i uporedive informacije o pouzđanosti proizvoda i njihovih elemenata u procesu eksploatacije; kvalifikovano tehničko održavanje; blagovremene i kvalitetne opravke,
2. Efekti medjunarodne standardizacije
Činjenica je da je danas broj objavljenih medjunarodnih standarda, koje je objavila Medjunarodna organizacija za standardi zaciju (ISO), veći od 4000. Takodje je poznato da se znatan deo tih objavljenih standrada odnosi na oblasti mašinogradnje. U vezi sa tim treba napomenuti definiciju medjunarodnog standarda: "Medjunarodni standard: je tehnička specifikacija ili drugi dokument pristupačan svima, izradjen u saradnji, uz saglasnost ili prihvatanje svih zainteresovanih strana, zasnovan je na zajedničkim naucno-tehničkim dostignućima i iskustvu, služi za postizanje optimalne koristi za celu zajednicu i usvojen je od strane kompetentnih medjunarodnih organa" (vidi ISO Guiđe 2).
Prema tome, cilj ovog istraživanja se sastoji u ispitivanju pozitivnog ili negativnog uticaja medjunarodne standardizacije
na uštedu materijala. Postoji nada, da će ova istraživanja poslužiti kao baza za raziatranJje tog problema i omogućiće da se formuliše niz korisnih preporuka.
Treba naglasiti, da je u okviru ovog istraživanja bila moguća obrađa samo ograničenog broja realnih faktora.
Smanjenje asortimana proizvoda
Radi se o odredjivanju asortimana za svaku vrstu proizvoda koja se klasifikuje u zavisnosti od dimenzija, fizičkih osobina i drugih veličina, zatim o otklanjanju beskonačnoc i neželjenog proširenja asortimana proizvođa u vezi sa minimalnim odstupanjima u odnosu na Khrakteristike proizvoda. lIInogi medjunarodni standardi imaju za cilj odredjivanje asortimana proizvoda. Kriterijumi za odredjivanje asortimana su veoma brojni i često složeni. Povodom toga se može istaći da je ISO obja- , Vvio osnovne standarde, na primer, standarde za merne jedinice (na primer, ISO 3,
12
17 i 497), koji se često koriste za odredjivanje asortimana proizvođa.
Rezultat donošenja pomenutih standarda je značajno smanjenje robnih zaliha. ;
U celom ciklusu proizvodnje i raspodele koristi se manje materijala. Isto tako se smanjuje rizik nagomilavanja neiskorišće= nih zaliha a neracionalna potrošnja sirovina se svodi na minimum.
Brojni su primeri takvih medjunarodnih standarda. U oblasti crne metalurgije mogu se navesti sledeći medjunarodni stanđarđdi: dimenzije vruće valjanog visokokvalitetnog čelika (ISO 657); čelici za termičku obradu, dimenzije vruće valjanih visoko= kvalitetnih proizvoda (ISO 1035); čelični proizvodi za opremu pod pritiskom (ISO 2604 i 2605); čelične cevi (ISO 64); šuplji čelični valjani proizvodi za obradu (ISO 2938) i tako đalje.
Takodje se mogu navesti medjunarodni standardi iz oblasti metalurgije, koji se odnose na liveno gvoždje, cink, bakar i legure od bakra, aluminijum, ferolegure, nikal i na sinterovane materijale. Što se tiče proizvoda od nemetala, mogu se navesti medjunarodni standardi u oblasti elastomera, plastičnih masa i tako dalje.
Postoje medjunarodni standardi za neobradjene proizvode, poluproizvode i finalne proizvode različitih vrsta.
Interesantno je da se istakne, da su standardizovani brojevi korišćeni za standar-
dizaciju više vrsta proizvođa (šuplji če-
lični valjani proizvodi za obrađu, bakarni visokokvalitetni valjani proizvođi, plas-
tične cevi i tako dalje).
Medjuzamenljivost: Reč je o utvrdjivanju
takvih karakteristika proizvodnje, koja obezbedjuje medjuzamenljivost različitih vrsta proizvoda u zavisnosti od potreba. Rađi se o odnosima koji se mogu USpOS taviti izmedju različitih vrsta proizvođa. Ti odnosi se mogu odnositi na dimenzije, fizičke i hemijske osobine i đruge karakteristike. U vezi s tim ISO je izđao osnovne stanđarde, kao što su stanđdarđi za rezanje navoja (ISO 68, 261 i tako dalje), za visinu osovine strugova (ISO 496), za rukavce vratila (ISO 775), dozvoljena ods tupanja (ISO 286), za standardne temperature i atmosfere za vršenje ispitivanja
(ISO 554, 558 i 3205) i tako dalje.
Standardizacija pojednostavljuje zamenu delova na bilo kom uredjaju ili opremi. Ona dopušta da se otklone sledeće operacije: izrada specjjalnih delova za zamenu; specijalnih adaptera za neki uredjaj ili opremu; prevremena zamena ili rashodova-– nje nekog uredjaja, kod koga ne funkcioniše jeđan od sklopova.
Sve te operacije, bilo na direktan našin ili putem povećanja asortimana proizvoda, dovode do povećanja potrošnje sirovina.
a I—mXm: – ——–——Z—===+=—=—0>> S _—_ –———<<- —-—–:T ——-- – – – --<—
Stendardizacija, 1982. /br. 1—2