JUS standardizacija

Ne treba dozvoliti da karakteristike proizvoda, koji su namenjeni za serijsku proizvodnju, budu utvrdjene na osnovu zastarelih standarda ili da ne odgovaraju uopšte standardima. U protivnom može biti neophodno da se brzo zaustavi ili promeni proizvodnja što izaziva gubitke u proizvodnji i opremi. Usled tih gubitaka dolazi do neželjenih troškova sirovina.

Revizija standarda: standardi u oblasti pDroizvodnje ne treba da imaju statički karakter, neophodno je uzeti u obzir tehnički progres. U vezi s tim je važno pratiti neprekidno rad ISO-a, a ISO je formirao informacionu službu za standarđe-ISONET.

Za izmenu standarda neophodno je da se zaustavi proižvodnja i zameni oprema, a ta zamena zahteva dodatnu potrošnju sirovina. Ali treba istaći, da radi očuvanja konkurentske sposobnosti, proizvodnja mora neprekidno da se usavršava. Postoje mogućnosti da se uskladi revizija standarda sa izradom novih vrsta proizvoda. Osim toga neophodno je istaći da pre revizije nekog medjunarodnog standarda tehnički komiteti ISO vrše detaljna proučavanja posledica te izmene. Zatim ISO teži da doDije saglamost što većeg broja zemalja članica, i prilikom ocene dobijene saglasnosti ne uzima se u obzir samo brojnost rezultata glasanja, nego i mišljenja onih ušesnika, koji su najzainteresovaniji za datu oblast.

Na primer može se navesti proces evolucije medjunarodnih standarda za profile navoja. Nepravovremeno donošenje standarđa: radi

se o medjunarodnim standardima koji se donose prerano ili prekasno. U prvom slučaju standard postaje prepreka za izradu i uvodjenje novih vrsta proizvoda, a može dovesti i do izrade neodgovarajućih vrsta proizvoda. Radi prevazilaženja tih poteškoća tehnički organi ISO se trude da utvrde rokove za završetak svojih poslova.

Češće se uočavaju slučajevi kada se kasni sa donošenjem medjunarodnih standarda. Tako je bilo na primer sa standardima za kontaktne utikače za priključivanje teških transportnih sredstava sa prikolicama, sa užadima za uredjaje za istovar-utovar (ISO 606).

Primer užadi za uredjaje za istovar - utoVar naveden je zato što je izrada mnoOgobrojnih vrsta užadi, koja se proizvode u raznim zemljama sveta prekinuta, posle uvo-

djenja nove serije na bazi standardnih brojeva. U vezi s tim može se takodje navesti nepovoljan uticaj velikog zaostajanja u radu ISO na standardizaciji 50-tih godina (prvi standard ISO je izdat 1951. godine, a 1961. gođine bilo je izdato približno 200 standarda). Danas, tehnički komiteti ISO preciznije prognoziraju svoj rad i svake godine se objavljuje približno 400 standarda. Žastareli stanđardđi: radi se o novim proizvodima koji se izradjuju na osnovu zastarelih standarda.

Da bi se izbegle ove teškoće mogu se napraviti dve primedbe. Prvo, treba navesti da svaki standard ima datum kada Je objavljen, koji već daje neku predstavu o aktuelnosti tog standarda. S druge strane, ISO Je razradio proceduru, u skladu sa kojom so vrSi revizija medjunarodnih standarda, svakih pet godina, kada treba da se utvrdi da li standard treba da ostane na snaziili treba da se izvrši revizija standarda ili se isti stavlja van snage. Ta procedura garantuje stalnu obnovu standarda ISO.

Korišćenje zastarelih stanđarđa može dđovesti do toga da se moqu nakupiti zalihe pro-

izvoda koje je nemoguće prodati na tržištu. To dovodi do gubitaka u proizvodnji, a is-

to tako do qubitaka u proizvodnoj opremi

do čćeqa dovodi prevremena zamena proizvod=-

nih procesa.

Svake godine ISO izdaje približno 300 novih medjunarodnih standarda ! oko ]00 revidovanih standarda. Za one koji koriste te medjunarodne standarde ~ revidovane — važno je da dobiju informaciju o sadržaju revizije standarda. Slični Dodaci se mogu dobiti iz tehničkih programa ISO, u kojima se nalazi spisak svih nacrta revizije standarda koja je u toku kao i nacrta standar-

da koji se nalaze u daljem stadijumu izrade. Na taj način se može reći da medjunarodna standardizacija može doprineti rešavanju problema uštede sirovina. Treba pokloniti pažnju nizu takvih elemenata, kao Što su:

– mogućnosti izrađe i primene medjunarodnih standarda, koji đoprinose uštedi sirovina; – proširivanje informacija o medjunarodnim standardima i njihovoj reviziji;

– informisanje zainteresovanih lica o prednostima i metodama pravovremenog doprinosa izradi novih medjunarodnih standarda

Na kraju, u ovom istraživanju se pokazalo da se često uočava uticaj medjunarodnih standarda na različite vrste neproduktivnih trošenja, uključujući otpadak materijala. Bez smanjenja neproduktivnog utroška pomoću medjunarodnih standarda, savremeni tehnički progres bio bi, prirodno, nemoguć. Medjunarodni standardi se pojavljuju kao pokretači tehničkog progresa, doprinose uštedi različitih vrsta zaliha, a isto tako materijala.

Negativan uticaj medjunarodne standardi zacije na utrošak materijala ponekađ se sastoji u sekundđarnim efektima, koji se prihvataju u smislu medjunarodnog jedinstva. Ti efekti ponekad takodje nastaju zbog nedovoljnog korišćenja medjunarodnih standarda kao orudja razvoja.

Prethodno naveđeni zaključci, bez obzira na njihov kvalitativan karakter dopuštaju mišljenje da neke mere, koje se odnose na delatnosti u oblasti medjunarodne standardizacije, mogu imati odredjenu ulogu u politici uštede materijala.

14 O MR TH HW A AAA a |. | —________

Standardizacija, 1882./br. 1—2