JUS standardizacija
kvalitet i atestiranje
kako postaviti ili usavršiti postojeći sistem za praćenje i kontrolu stepena i obima zagađenosti hrane
(„monitoring” sistem)
Deo IV: Ugrađivanje dobijenih parametara u postavljeni „monitoring”
program
Mr Franja Čoha, dipl. ing.
o
(c
N V V a u o 42
1.0 Realizacija "monitoring" programa
Radno telo odgovorno za planiranje "monitoring" programa mora da usmeri najveću pažnju na opis projekta (svakog projekta), uz naglašavanje predmeta rađa i davanje pojedinosti o postupcima koji se moraju koristiti prilikom uzimanja uzoraka i prilikom njihove analize, sakupljanja,obrade i prezentiranja rezultata.
2.0 Uzimanje uzoraka
Šta, gde i kako uzimati uzorke, predstavlja jedan od najtežih problema prilikom realizacije "monitoring" sistema, i zaslužuje vrlo veliku pažnju kada se planira ovakav program. Na žalost, mnoge zemlje , iako danas poseduju izvanredne mogućnosti za samu analitičku obradu uzoraka, nedovoljno posvećuju pažnju pitanju uzimanja uzoraka. Ovo se posebno odnosi na našu zemlju, gde najsavremeniju opremu ne prate dovoljno dobra rešenja za uzimanje uzoraka a nedovoljna je i opremljenost pomoćnim pratećim materijalom i priborom. Ovo često znači da se analitičke mogućnosti ne koriste na najbolji način, angažuju se za analizu neodgovarajućih uzoraka, tako da Pe pored ekonomskih šteta javljaju još veće,
Frvnmoetpt koji su pomemutt u materijalu, postavlje„i SM od strane eksperata Ujedinjenih maoeija, to Jest, Svetske adravstvenme opgamizaoije (WHO) ı Organraaoıje sa poljoprivredu ı ishranu (FAO), a proTstiču 12 projekta UNFP-a (United National Snuivonment Programme), pod naslovom "FAO/WHO monitoring program kontrole sagadjenosti hrane".
Šire posmatrano, sistem za prađenje 1 kontrolu stepena + obima zagadjemosti hrane ima za c+lj da zaštitt sdravlje Šoveka ı da poboljša i waavpŠai "rukovomJe" hranom i isvorima poljoprivrednih proizvoda. Ova dva aspekta "monitoring" sistema su medjusobno povezana, a u mekim slučajevima 1 nerazduvojiva (videti 1, II i III deo).
štete koje mogu nastati primenom nenaučnih rezultata u širem smislu. Izlaz iz ovakvih situacija je moguć, ukoliko se pre same operacije uzimanja uzoraka, planovi uzimanja uzoraka provere ođ strane stručnjaka za metodologiju uzimanja uzoraka, da bi se dobilo uputstvo kako u statističkom smislu, takc i u smislu nalaženja praktičnih rešenja uzimanja uzoraka.
Tačka u lancu od proizvodnje/berbe do potrošnje, u kojoj uzorak treba uzeti, U mmOgOme zavisi od predmeta rada definisanog u projektu i od same prirođe zagadjivača. Broj uzoraka koji je uzet i način na koji su oni odabrani, moraju da budu takvi da ulivaju poverenje. Drugi činioci, koji se moraju imati na umu prilikom razmatranja metodološkog prilaza uzimanju uzoraka, ukljućuju: a) homogenost materijala koji se želi uzorkovati, zatim b) pređostrožnost da ne dodje do sekunđarne kontaminacije prilikom uzimanja uzoraka i c) eliminisanje pritiska do kojeg može doći zbog većeg broja uzoraka u ođnosu na same mogućnosti broja koji se može analizirati ili zbog praktičnih teškoća da se dobije potreban broj uzoraka. Naravno da u ovom prikazu nije moguće dati sve detalje oko uzimanja
an ar NI m a a i a a e a O O A
Standardizacija, 1982./br. 1—2