JUS standardizacija
uzoraka, posebno kada se ima u vidu broj Kombinacija koje je moguće ostvariti, u canosu na broj zagadjivača i broj vrsta hrane. Ali zato će se govoriti o važnim i osnovnim principima uzimanja uzoraka kao
i o izvorima gde se mogu naći potrebne informacije. Izbor vrste hrane koju treba uzorkovati u uskoj je vezi sa predmetom rada na "moniEForing" programu, (videti, deo ITI). U većini slučajeva to nije sporno - animalno tkivo Će se uzorkovati da bi se ispitalo prisustvo parazita, voće i povrće će Se UZOTxkovati da bi se odreaio sadržaj ostataka pesticida i to onih koji su primenjeni u cilju zaštite, uzorci ribe koja je zagadjena živom, biće uzeti iz vodenih prostranstava u PCB-ostacima, i kako dalje. Medjutim, u drugim slučajevima kada nisu dovoljno pcznate pojedinosti oko stepena i obima zagadđjenosti i slično, pažljivo se moraju Droučiti svi podaci koji mogu pomoći da se problem osvetli sa svih strana. Na primer, pri "monitoringu" zagadjivača u ribama i školjkama omogućava se đetekcija štetnih sastojaka opasnih po zdravlje čoveka i dobija se uviđ u "trend" zagadjenosti vode. Kada se odabira riba ili školjka (kao indikator) mora se imati u vidu pored ostalog, njena pokretljivost, navike i potrebe za hranom, životni ciklus, i u kom stepenu iste mogu da akumuliraju i da metabolišu/ /eliminišu predmetni zagadjivač. Takodje
je poželjno da se istovremeno analizira uzorak ribe koja nije iste vrste, ali je slična po težini, dužini, starosti i drugim odlikama. ,
Drugo pitanje se odnosi na tačku u lancu
od proizvodnje do potrošnje u kojoj treba uzeti uzorak. Na ovo pitanje odgovor daje sam predmet "monitoring" programa, a ima više mogućnosti:
2.1 Odmah posle žetve, klanja ili proizvodnje. Kada istraživanja imaju za cilj da odredi stepen zagadjenosti nastao U prosu proizvodnje, na primer, primenom pescida, preko ishrane ili preko štetnih činilaca iz zagadjene okoline, uzorke bi trepalo uzeti odmah posle proizvodnje (žetve) Klanja da bi se izbegle komplikacije koje mogu nastati rukovanjem i distrubucijom. Ali, i u ovim slučajevima dužna pažnja se mora posvetiti činjenici da nojeđini zagadjivači (pesticiđi, na primer) pođležu procesima razgradnje u toku uzimanja uzoraka, u toku obrade i pripreme uzorka za analizu.
e
e i
[50.057]
Jedno od osnovnih preimućstava,kada se uzorci analiziraju odmah posle proizvodnje, Je u toma, da je moguće preduzeti korake
ja se spreci ili smanji dalje zagadjivanje. Na primer, ako analiza voća ili povrća pokazuje nesumnjivo veće prisustvo pesticida, tava informacija pomaže proizvodjaču ili preradjivaču kao i odgovornim organima da preduzmu konkretne akcije u cilju smanjenja količine agensa i svodjenja istog na tolerantan nivo bezbednosti.
Slićno, uFroliko se utvrdi enormno prisustvo antibiotika u sirovom mleku, koje je
proizvedeno na nekom od qazđdinstava, ta činjenica jasno ukazuje da se antibiotici najblaže rečeno, neracionalno koriste sa svim implikacijama koje prate ovakvu proizvodnju, a ovakvim uvidom u kvalitet sirovine, omogućava se sprovodjenje korektivnih mera.
2.2 U mestu, prilikom prelaska granice
(prilikom uvoza) ili u velikoprodaji- :noge zemlje su uvele sistem kontrole prili-
Kom uvoza robe, često kao uslov da se ta roba može uopšte uneti u zemlju. Zato je i logično da se na ovakvim mestima SDprovede "monitoring", jer je obično na ovom mestu i najlakše utvrditi odakle roba dolazi za razliku od pokušaja da se to utvrdi u kasnijoj fazi na putu robe do potrošača. Zemlja izvoznik, ovakav sistem kontrole treba da uvede na mestu proizvodnje (žetve) klanja, jer će analiza ovako uzetih uzoraka na vreme indicirati da li ima nekih problema sa stepenom i obimom zagadjenja hrane koja se sprema za izvoz, tako da je moguće u takvim slučajevima, na vreme, sprovesti odredjene mere za otklanjanje takvih nedostataka. Postoji još jedna mogućnost za uzimanje uzoraka, koja po obimu odgovara gore pDomenutim. To su mesta gde se vrši prođaja robe na veliko. PreimućčstVO ovakvog izbora mesta je u tome, Što se može uzeti vrlo veliki broj uzoraka koji pokrivaju šire regione. Ali, ovde postoji jedna teškoća koja se najčešće javlja, a to je đobijanje tačnih informacija O poreklu robe koja je uzorkovana, a s tim se Javlja i teškoća u vezi sa mogućnostima intervencija u cilju ublažavanja ili eliminisanja spornih problema.
2.3 Na mestu maloprođaje. Rezultati koji se dobiju analizom uzetih uzoraka na mestima maloprođaje ukazuju na postojanje problema koji se javlja u nekim tačkama proizvodnje, prerade ili rukovanja. Uzimanje uzoraka na ovakvim mestima se široko primenjuje (a zastupljeno je i u upravnim programima), da bi se utvrđila sagiasnost sa ugovorenim kvalitetom ili otkrile štete nastale rukovanjem, uskladištenjem, transportom i tako dalje. Nažalost, ovako uzeti uzorci, ne dđaju mogućnost reprezentativnog predstavljanja ili mogućnost Otkrivanja veličine i iđentiteta lota iz koga su dobijeni. Zato, iako analiza ovakvih uzoraka može biti vredna prilikom otklanjanja problema zagadjenosti, treba vrlo pažljivo pristupiti proračunavanju kađa se želi utvrditi trend zagadjenosti, izuzev u slučaju kada je moguće uzeti dovoljan broj reprezentativnih uzoraka koji stvarno predstavljaju robu koja je na tržištu.
Još jeđan nedostatak uzimanja uzoraka na ovom nivou predstavlja činjenica đa se često ne može otkriti gde su nastala odredjena zagadjenja, da li za vreme proizvodnje, u toku ili posle procesa proizvođnje i slično. Na primer kodđ konzerviranog voća, mogu se otkriti tragovi olova a đa se ne zna da li su poreklom iz same sirovine za preradu ili su rezultat neodgovarajuće ambalaže.
28 = e --- ___-—I— | —·I__—
Standardizacija, 1982./br. 1—2