JUS standardizacija

električnih proizvođa (CEE), Međjunarodne unije za telekomunikacije (VIT), Međjunarodnog savetodavnog komiteta za radđiokomu-· nikacije (CCIR) i Medjunarodnog savetodavnog komiteta za TT saobraćaj (CCITT). Medju najbrojnijim bile su delegacije Francuske (113), Velike Britanije (105), Savezne Republike Nemačke (96), Švajcarske (66), Italije (58), Holanđije (51), Japana (46) i Švedske (46). Primetno je bilo i učestvovanje delegacije Kine (15), koja se poslednjih gođina sve aktivnije uključuje u rad TEC-a. Jugoslavija je bila zastuplje= na sa 26 delegata koji su aktivno učestvovali u rađu velikog broja TC, SC, WG, Saveta i Akcionog komiteta.

Istovremeno sa Generalnim zaseđanjem proslavljala se i seđamdesetpeta godišnjica

osnivanja IEC (19061981.) koja je obelena centralnom proslavom, nizom pređavanja, prikazom fotografija iz vremena osnivanja IEC i drugim manifestacijama, što je sve

davalo poseban svečani ton ovom zaseđanju.

Ovo je po ređu već treće Generalno zaseđanje IEC koje se ođržava u Švajcarskoj (1947. u Licernu, 1961. u Interlakenu i 1981. u Montreu) u organizaciji Švajcarskog elektrotehničkog komiteta SEC (Comite Electrotechnique Suisse). Doprinos Švajcarske u razvoju međjunarodne elektrotehničke standardizacije je poznat u svetu, pa je od interesa đa se ovom prilikom ukratko upoznamo sa dosađašnjim razvojem

i stanjem standarđizacije u oblasti elektrotehnike zemlje domaćina ovog Zaseđanja.

l. Standardizacija u oblasti elektrotehnike u Švajcarskoj

Standardizacija u oblasti elektrotehnike

u Švajcarskoj ima dugu trađiciju. Švajcarski elektrotehnički komitet CES, koji je nadležan za donošenje švajcarskih·nacionalnih standarda u oblasti elektrotehnike, osnovan je još 1911. godine kao najznačajnija Komisija u sastavu Udruženja švajcarskih električara ASE (Association Suisse des electriciens). Članstvo Švajcarske u IEC datira medjutim, ođ 1910. godine učlanjenjem ASE u IEC. "Stanđard za topljive osigurače" je prvi stanđardđ ASE koji đatira još iz 1902. godine, dok "Standardi za provodnike" datiraju iz 1903. godine, dakle još pre osnivanja IEC.

CES je od samog početka glavno težište u radu bacio na medjunarodnu standardizaciju i to kako kroz učešće svojih najboljih stručnjaka u radu TC, SC, WG, tako i kroz preuzimanje značajnih funkcija i sekretarijata TC, SC u IEC-u. Švajcarac dr Max Schiesser je bio predsednik IEC u značajnom periodu nove orijentacije medjunarodne standarđizacije od 1949. do 1952. godine. Ime dr M. Schiesser-a vezano je i za značajan datum jugoslovenske standardizacije, 10. septembar 1952. godine, kađa je na Zasedanju Saveta IEC u Ševeningenu, Holanđija, kome je on predsedavao, naša zemlja primljena u članstvo IEC. Dr Arnold Roth finansijski direktor IEC od 1955. do 1964. godine period u kojem je razradio poznati obrazac za utvrdjivanje visine kotizacije

novih članova IRC, takozvani Roth-ov obrazac, koji je i đanas u upotrebi. Danas Švajcarska drži u IFC-u 5 sekretarijata tehničkih komiteta i potkomiteta (TC 3, 22, 44, SC 3A, 62C) i ]5 pređseđništva

(TC 30250 267033; 44, 48% 57, SG 1247 13A, 14C, 15A, 23F, 237, 46B, 46D).

Organizacija CES je identična sa organizacijom IEC. U radu njenih tehničkih komiteta i potkomiteta učestvuje aktivno preko 800 stručnjaka iz industrije, tehničkih fakulteta, instituta, državnih organa i organizacija, potrošača i elektroprivređe., U Centralnom birou CES, kojim rukovođi đr J. Heyner, predsednik CES, rađi oko 20 saradnika. Budžet CES-a iznosi oko 2 miliona Šv.fr. gođišnje i pokriva se do 15% od prodaje standarđa, a ostatak finansira ASE iz srćdstava koje prikuplja pretežno od industrije i elektroprivredđe. Troškove za rad stručnjaka izvan Centralnog biroa snose radne organizacije u kojima su ovi zaposleni. Računa se đa sa ovim troškovima ukupni izdaci za stanđarđizaciju u oblasti elektrotehnike u Švajcarskoj iznose preko 10 miliona Šv.fr. gođišnje. S obzirom na potrebe sve intenzivnijeg rađa i povećanja troškova rađa na standđardizaciji postavlja se u poslednje vreme i pitanje učestvova= nja šire javnosti u finansiranju ovih poslova, imajući u vidu činjenicu da je šira javnost takodje značajan korisnik rezultata ovoga rađa. U cilju smanjenja velikih izdataka i što efikasnijeg i racionalnijeg rada CES je poređ dobre organizacije sproveo i selektivan izbor zađataka, tako da je težište radova usmerio na oblasti bezbednosti aparata i postrojenja, kućnih in= stalacija, elektromeđicinske opreme i električne opreme u eksplozionim sređinama, koji su od šireg interesa kako za zaštitu potrošača tako i za proizvodjače, jer su u ovim stanđardima sadržani uslovi koje njihovi proizvodi moraju da zađovolje sa gledišta zahteva bezbednosti u cilju ispunjavanja sve strožijih zakonskih odredbi. CES pokazuje isto tako veliku aktivnost u rađu na osnovnim standđarđima kao što su veličine, jedinice i slovni simboli, klimatska i mehanička ispitivanja, ispitivanja na zapaljivost, ispitni naponi za aparate i postrojenja niskog napona i puzne i vazdušne staze. Pri svemu ovome treba imati u viđu da je osnovna motivisanost Švajcarske za intenzivan rad na međdjunarodnoj stanđarđizaciji odstranjivanje tako zvanih necarinskih prepreka u medjunarodnoj trgovini elektrotehničkih proizvoda, u kojoj oblasti je Švajcarska značajan izvoznik, a u mnogim dostignućima na vrhu svetskog razvoja. Poslednjih 20 gođina CES rađi skoro isključivo na medjunarodnoj (IEC i CEE) i regionalnoj (CENELEC) stanđarđizaciji. Medđjunarodni standarđi IEC se usvajaju u original nom tekstu na (engleskom i francuskom jeziku) kao standardi ASE, čak i bez prevodjenja sa naslovnom stranom kojom se potvrdjuje da je odgovarajuća publikacija usvojena kao standard ASE. Po potrebi standardi se'

prevođe, na nemački jezik, kojim se inače

u Švajcarskoj služi preko dve trećine sta-

novništva. Stanđarđe ASE nadležne vlasti

48 / a a –I–ı-–:1_-——1——1—–2—0–: _——————

Šiendardizacije, 1982./br. 1—2