JUS standardizacija

Kod potpuno distribuiranog sistema svaki ::: čvor u mreži sadrži glavni katalog, odnosno informacije o lokalnim katalozima svih čvorova u mreži. U pogledu pretraživanja ovaj način je veoma pogođan buđući da daje malo vreme odziva. Medjutim, memorijski kapacitet potreban za memorisanje glavnih kataloga je znatan, a postoji i problem sinhronizovanog ažuriranja sadržaja kataloma u čvorovima.

Za odredjivanje najpogqodnijeg načina orgamizacijm kataloga koriste se matematički mođeli. U njima se operativni troškovi i vreme odziva na upite o katalogu opisuju u fun<ciji broja upita o sadržaju kataloga, broia ažuriranja kataloga i odnosa troškova memorisanja kataloga i troškova komuniciranja. Za proužavanje ovoga sistema korišćen je model dobijen posebnom adaptaci'jom modsla izloženog u (6).

Uzimajući u obzir očekivanu topologiju sistema, prednosti i neđostatke izloženih načina organizacije kataloga, kao i rezultate dobijene mođeliranjem sistema za sada smo došli do sledećih zaključaka. Budući da topolcgija mreže i frekvencije upita i ažuriranja kataloga za čvorove mreže nije unapred poznata, nije bilo moguće jednoznačno određiti najpogodniji oblik organizacije kataloga. Organizacija kataloga u distribuirancm sistemu menjaće se u direktnoj zavisnosti od promene topologije mreže i frekvencije upita i ažuriranja kataloga. Već sada su rezultati simulacije pokazali da sistem lokalnih kataloga i potpuno centralizovani sistem nisu pogodni za primenu. Primeniivana su i ostala tri pomenuta načina orqanizacije kataloga, ali je teško reći koja će varijanta biti primenjena i kojim redosledom budući da se pojava novog čvora u mreži, na jedan od pomenutih načina, ne može unapred predviđeti jer zavisi od obJektivnih okolnosti.

c) Razmeštaj datoteka

Problem opitimalnog razmeštaja datoteka predstavlja jedan od najviše proučavanih problema u oblasti distribuiranih sistema. On se definiše kao problem razmeštaja datoteka da bi se minimizirali operativni troškovi. Uobičajena ograničenja su ograničenje u pogledu vremena odziva, koje treba dna je ispod odredjene granice. raspoloživog memorijskog kapaciteta u pojeđinim čvorovima i raspoloživosti đatoteka iznad odredjenog nivoa.

U literaturi je poznat mođel Casey-a (7) koji je proučavao optimalni broj identičnih kcpija datoteka, ne uzimajući kao kriterijum vreme odziva, a minimizirajući troskove memorisanja i komuniciranja za upite i ažuriranje datoteka. Shvatajući bazu podataka o tehničkoj regulativi kao skup domena, model je uz odredjene adaptacije primenljiv za odredjivanje optimalnog razmestaja domena (datoteka) za čvorove tipa jedan i tri u mreži.

Chu-ov mođel (8), koji se odnosi na optimalni razmeštaj unapred odredjenog broja datoteka i u kome se minimizacija vrši u

odnosu na vreme odziva i troškove memorisanja, za ovaj sistem nije primenljiv. Razlog tome je da broj datoteka u distribuiranom sistemu ovoga tipa ne može biti unapred odredjen.

Mahmod-ov model (9), koji ne postavlja ograničženja u pojledu broja datoteka, je delimično primenljiv ali uz znatne adaptacije. Primena je pogodna za odredjivanje optimalnog razmeštaja datoteka kađa su više čvorova na jednom lokalitetu, posebno ako se u model uključeni i Hoffer-ova matrica (5).

Zanimljiv je i model (10) zbog toga što uključuje u razmatranje i problem raspolo-= živosti. U našem slučaju ovaj je problem posebno zanimljiv kako zbog loše pouzdđanosti raćunarskih sistema i komunikacionog medijuma, tako i radi toga jer su očekivani čvorovi u mreži uglavnom korisnici računara po sistemu đeobe vremena,

Detaljnim preqledom do sada objavljenih modela koji proućavaju optimalni razmeštaj datoteka u distribuiranom sistemu, nije bilo moguće pronaći model koji zadovoljava uslove ovoga sistema. Posebno su veliki problemi u situaciji pojave čvora, (iz razloga navedenog pod dva u poglavlju 2), jer je te razloge teško matematički opisati. U pokušajima da se formira matematički model, čvorovi ovoga tipa uneti su u mođel kao početni uslovi. Rad na formiranju đefinitivnog modela je u toku.

d) Problem sinhronizacije i obezbedjenje

konzistentnosti sistema

Verovatno najviše proučavan i najkompleksniji problem u projektovanju distribuiranih sistema je sinhroniziacija i obezbedjenje konzistentnosti đistribuirane baze podataka. U opisanom sistemu pomenuti problem nije izražen. Razlog tome je dvojak, s jedne strane korisnici sistema po pravilu nisu i oni koji ga ažuriraju, a s druge strane broj pretraživanja baze pođataka je za nekoliko redova veličine veći od broja ažuriranja sistema. Vreme odziva kod ažuriranja sistema takodje nije kritičan parametar, odnosno može se reći đa ga ne treba uzimati čak ni kao ograničenje u projektovanju sistema.

5. ZAKLJUČAK

U radu je dat koncept đistribuiranog informacionog sistema o stanđarđima i drugoj tehničkoj regulativi.

Najpre je opisan koncept distribuiranog sistema ISONET, Medjunarodne organizaciJe za standardizaciju, labavo povezan i sa potpunom autonomijom intormacionih centara, kao i načini za obezbedjenje njegove konzistentnosti. Ukazano je na probleme koji su do sada uočeni. Potom je opisan informacioni sistem SZS, koji za sada ima centralizovanu organizaciju. Opisani su najvažniji elementi toga sistema.

60 | aaa

Standardizacija, 1982./br. 1—2