JUS standardizacija

još nisu kompletna, a mnoga su se pokazala i neadekvatnim. Koristeći ova iskustva trebalo bi pokušati da se sistem drugačije koncipira.

Međjutim, projektovanje distribuiranog sistema, je složen multiđisciplinarni zađatak jer obuhvata projektovanje distribuirane obrade, distribuirane baze podataka i komunikacionog podsistema koji omogućava fizičko povezivanje. Iako su distribuirani sistemi trenutno jedna od najviše proučavanih oblasti, još uvek ne postoje dobre metodologije za formalno projektovanje ovakvih sistema.

Zbog toga je uobičajeno da se u pristupu projektovanju distribuiranog sistema vrši optimizacija sa gledišta baze podataka, gde je bitno obezbediti raspoloživost, integritet i pouzdanost podataka, kao i optimizacija sa gledišta komunikacionog podsistema gde je potrebno minimizirati broj, velićinu i trasu poruka i uravnotežiti OPpterećenje sistema.

Prilikcm projektovanja distribuirane baze podataka potrebno je na zadovoljavajući način rešiti probleme razmeštaja (alokacije) domena distribuirane baze podataka, razmeštaja informacija o sadržaju (katalog) i organizaciji baze podataka, ažuriranja baze podataka, razmeštaja softvera specijalne namene i obezbedjenje sinhronizacije i konzistentnosti baze podataka.

a) Problem sistema za upravljanje podacima (DMS)

Imajući u vidu pomenute načine formiranja novog čvora u informacionoj mreži jasno je da će se u slučajevima kad je oprema za automatsku obradu podataka novog čvora u mreži različita od postojećih, odnosno ukoliko svi čvorovi ne budu posedovali istu opremu, pojaviti problem uskladjivanja različitih sistema za upravljanje podacima

budući da su računarski sistemi heterogeni.

U vezi sa ovim pojavljuje se problem distribucije opisa snema i podshema podataka i softvera specijalne namene.

Ovde postoje tri mogućnosti. Sve informacije o shemama i podshemama koje koriste sistemi za upravljanje podacima računara

u mreži mogu se nalaziti u nekom centralnom čvoru. Rečenje centralizovane organizacije u našim uslovima nije prihvatljivo kako zbog očekivane topologije sistema tako i iz razloga pouzdanosti, neuravnoteženog opterećenja mreže kao i izrazito slabih karakteristika raspoloživog komunikacionog podsistema.

Drugo je rešenje da se kompletne informacije nalaze distribuirane u svim ČVOrOVima mreže, a treće da se izvrši faktorizacija tako da svaki čvor sadrži samo deo potpune informacije. Sa gledišta ovog informacionog sistema pogodno je da se alokacija shema i podshema izvrši kombinovanjem ova dva rešenja. U svakom čvoru mreže potrebno je formirati matricu koja će sadržati informacije o karakteristikama sistema za upravljanje podacima u čvorovima

LG zdouuun u _—_-–—––- ----- __ ------------------ ––——C==2Z175J1Ds——ı– ––— - ge –sAS–VCT qT""YJJB_e—

Stenderdizacija, 1982./br. 1—2

a AMN: JL auasniue:ae—C ana area Orc ie ea AK JE a a NA ia ji aaa aK-s 1 era e EI Ua a OVK a~

sa kojima je moguće komuniciranje, odnos no opise potrebnih podshema za definisane tipove podataka i definisane tiDove upita. Opisi shema biće fAktorizirani, odnosno svaki čvor će posedovati samo svoju shemu podataka.

Sledeći problem je ođredjivanje najpogodnijeg mesta gde će se izvršiti preslikavanje podataka iz forme magnetnog zapisa

u formu potrebnu korisniku i obratno, odnosno distribucija potrebnog softvera. OVO preslikavanje može se vršiti u čvoru korisnika, čvoru poslužioca ili na nekom trećem mestu (3). Imajući u vidu predloženo rešenje za distribuciju shema i podshema najpogodnije je da se softver za preslikavanje do nivoa podsheme čvora poslužioca nalazi u čvoru korisnika. Uz pretpostavku da će tipovi upita i forma odgovora biti unapred jednoznačno odredjeni preslikavanje iz magnetnog zapisa do konačne forme odgovora vršilo bi se u čvoru poslužioca. U OVOm slučaju dostavljanje odgovora korisniku ne bi zahtevalo angažovanje sistema za upravljanje podacima korisnikovog čvora.

b) Problem distribucije kataloga

Katalog u kontekstu ovoga rada predstavlja skup informacija o đatotekama i/ili domenima baza podataka koji stoje na raspolaganju korisnicima u distribuiranom sistemu. Svrha kataloga je da korisniku pruži informaciju o tome gde se sve u mreži nalaze odredjeni podaci i kako su oni Oorganizovani, a po potrebi i druge informaciJe kao na primer o sigurnosti, uslovima pristupa pođacima, operativnim karakteristikama organizacije pođataka itd. Poznato je više načina za organizaciju kataloga u distribuiranom sistemu (6).

U centralizovanom načinu organizacije postoji glavni katalog, sa kompletnim informacijama o svim lokalnim katalozima u mreži, koji je smešten u jeđnom od čvorova mreže, dok svaki čvor mreže poseduje samo svoj lokalni katalog. Jedna varijanta centralizovanog sistema dopušta i mogućnost đa se na lokalne kataloge u čvorovima dodaju i informacije iz kataloga čvorova sa kojima taj čvor najčešće komunicira. OVO rešenje je veoma pogodno jer doprinosi uravnoteženju saobraćaja u mreži, a otklanja i mogući problem uskog grla kod pretraživanja glavnog kataloga. Medjutim, pojavljuje se problem sinhronizovanog ažuriranja sadržaja kataloga, pa je stoga DpDOtrebno da se i u glavnom katalogu nalaze informacije o tome koji se delovi glavnog kataloga nalaze dopisani na lokalne kataloge i u kojim čvorovima.

Ako su čvorovi mreže grupisani glavni katalog se može postaviti u jeđan ođ čvorova grupe pa se dobija sistem sa više glavnih kataloga. Sistem se može organizovati i bez glavnog kataloga, u kom slučaju čvor direktnim pretraživanjem dolazi do informacija o lokalnim katalozima drugih ČVOTOva. Zbog velikog saobraćaja potrebnog da bi se dobile informacije o sadržaju lokalnih kataloga, ovaj sistem je pogodan u slučajevima kada je broj čvorova u mreži mali i kađa su čvorovi u jednom lokalitetu.

59