JUS standardizacija

Redni Oznaka Naslov Rad

Završetak broj dokumenta počet rada 6 DIS 6359 identifikaciona tablica "76 Razvoj simbola za rukovanje. Na zahtev 8 ISO 3874—79 Rukovanje i pričvršćivanje 8.3 104/RG2N61 Dodatak 1 za ISO 3874 79

Iz ovog programa rada može se videti koliko je standardizacija kontinualna aktivnost koja ide za tim da ne samo proširi područje svoga rada već i da stalno osavremenjuje već usvojena rešenja. |

3 Osvrt na rad Saveznog zavoda za standrdizaciju b) neshavatanje značaja standarda, koji se donose,

Osnovu za donošenje propisa iz oblasti paleta i kontenera Saveznom zavodu za standardizaciju predstavljaju standardi Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO standaradi). Pored ovoga, predlozi i sugestije Jugoslovenske zajednice za paletizaciju, u oblasti paleta, i Jugokontenera (interesne zajednice za kontenerski transportu SFRJ), u oblasti kontenera, osetno olakšavaju rad Zavoda na izradi i donošenju jugoslovenskih standarda u ovim oblastima. Pitanje utvrđivanja jedinstvenih mera jedinica tereta usko je povezano sa razvojem i efikasnom primenom transportne tehnike. Zato veliki napredak u rešavanju ovog problema predstavlja prihvatanje modula mera za transportnu ambalažu 400 mm X 600 mm (ISO 3394 = JUS Z.M0.001). Zbog izuzetnog značaja za dimenzionalnu koordinaciju, u oblasti elemenata neprekidnog transportnog lanca Savezni zavod za standardizaciju je 1980. godine doneo jugoslovenski standard: JUS Z.MO.001 — Transportna ambalaža. Mere čvrste ambalaže pravougle osnove

i nataj način omogućio da se njegovom obaveznom primenom (primenom modula) obezbeđuje kompatibilnost ambalaže sa paletama mera 1000mm X 1200 mm i B00 mm X 1200 mm, kao i palete mera 1000 mm X X 1200 mm sa ISO kontenerima.

Aktivnost Zavoda u oblasti paleta i kontenera odvija se u granicama kadrovskih mogućnosti koje se ne mogu nazvati zadovoljavajućim. Međutim problem u radu Zavoda predstavlja i odnos članova komisija za standarde prema materialima (prednacrti ı nacrti standarda), gde se aktivnost većine članova svodi na recenziju dobijenog materijala bez dubljeg ulaženja u problematiku i traženja drugih rešenja. Razlog za ovakvo ponašanje može biti dvojak:

a) nedovoljno poznavanje standardizacije kao disci-

pline i mogućnosti koje ona pruža za rešavanje konkretnih problema, i

Standardizacija, 1982./br. 5—

zbog nedovoljnog poznavanja materije ili učestvovanje članova komisije na sastancima bez prethodne pripreme.

Da bi se prevazišlo ovakvo stanje potrebno je podjed-

nako angažovanje:

a) Zavoda — na popularızaciji standardizacije kao društvene aktivnosti i poboljšanju informisanosti o radu Zavoda, i

b) aktivnije ı konstruktivnije učešće zainteresovanih organizacija i članova komisija prilikom izrade i usvajanja standarda.

. Zaključak

Značaj paleta ı kontenera, kao delova transportne opreme, za realizaciju kombinovanog transporta odnosno neprekidnog transportnog lanca je ogroman. Međutim, palete i konteneri su samo delovi — elementi jednog sistema koji neće moći racionalno da funkcioniše ako oni sami nisu na jedinstven način definisani, a istovremeno usklađeni i sa drugim elementima tog sistema. Funkcionisanje sistema odnosno ostvarivanje neprekidnog transportnog lanca (ili sistema distribucije robe) zasnivaju se na kompatibilnosti svih elemenata koji ga sačinjavaju.

Palete i konteneri, utvrđenih (jedinstvenih) mera veoma doprinose stvaranju krupnih manipulativnih jedinica tereta ı racionalizaciji pretovarnih i skladišnih manipulacija uz ofklanjanje i tehnoloških prepreka između raznih vidova transporta, međutim, pogrešno bi bilo posmatrati ih izolovano kao zatvorene sisteme. Njihova efikasnost odnosno nivo racionalizacije u transportu ne zavisi samo od stepena standardizacije paleta ı kontenera već i drugih komponenata počev od modularnosti ambalaže pa do standardizovanih transportnih sredstava.

Problemi u vezi sa standardizacijom paleta i kontenera su brojni, naročito u oblasti kontenera {videti t. 1.3 i 2.3). Pored ISO i regionalne organizacije, posebno SEV, poklanjaju ovom pitanju veliku pažnju.

223