JUS standardizacija
Razmatranjem iznetih podataka dolazi se do sledećih za-
ključaka:
— u većini fondova godišnji priliv iznosi 10 % ili manje,
— svi fondovi SZS su na hartiji i nema nikakve sekundarne obrade koja bi olakšala pretraživanje, osim godišnjih kataloga standarda. Skupovi podataka organizovani su u kartoteke ili evidencione knjige,
— pretraživanje fondova je neefikasno i veoma sporo,a evidencija fondova koji se ne koriste često neažurna.
2.3.3 Tehnički resursi
Osnovni tehnički resursi SZS obuhvataju opremu Za gra-
fičku obradu i umnožavanje štampanih materijala. Resursi su skoncentrisani u kopirnici i odeljenju za tehničku obradu i prevođenje.
Oprema kopirnice obuhvata uređaje za fotokopiranje, mašine za klasično umnožavanje štampanih materijala ı neophodne alate za povezivanje knjiga. Priložena tabela 4 daje pregled raspoloživih tipova mašina i kapacitet obrade u kopirnici:
Uzimajući u obzir obim posla u SZS može se zaključiti: — da su tehnički resursi nedovoljni i da predstavljaju usko grlo u radu SZS
— da je jedan deo mašina pri kraju svoga amortizacionog veka.
Tabela 4 —— E – —- ai S = _ - | Redni || : a a tl Max. Efektivni _| . Tip uređaja ly ı Godište | „Komada broj kapaciteti | kapacitet | UO NR POOR OJI O | 1. | „BM”Copie Il, Model 10 4500 kop/h | 1000 kop/h | 1978 1 | i : \ 2. i „IBM” Copierl 600 kop/h | 180 kop/h | 1974 1 | 3. „,Gevafax” X-—10 | 600 kop/h ! 150 kop/h | 1975 2 | 4. | Geštetner | 4200kop/h : | 1972 1 | 5. | Ofset mašina ABEDICK | 4000 kop/h | — | 1977 1 6. | Ofset mašina GEHA 4000kop/h ~ | — | 1973 1 |___ : == LECI. from "1 :ENMU EI MMC OVK || a Mi Si i — u
2.4 Zaključci analize stanja i kriterijumi za automatiza-
ciju
Analiza je obuhvatila postojeće stanje delatnosti u SZS,
a posebno stanje informacione delatnosti i to u pogledu
organizacije, sadržine rada kadrovske strukture ı poire-
ba u oblasti informisanja.
Najvažniji zaključci su sledeći:
— iako SZS objektivno predstavlja veliki informacioni centar informaciono-dokurnentaciona delatnost je Zapostavljena, — zapostavljanje je ostavilo posledice na stanju kadrova i u razvoju kvalitetnog sistema informisanja,
— informisanje se vrši na klasičan način i prema mogućnostima, a ne stvarnim potrebama korisnika tako da SZS u ovom trenutku nije u stanju da na kvalitetan način zadovolji zahteve za informacijama, budući da ima izuzetno uzak spektar usluga a vreme odziva je neprihvatljivo dugo.
— Kvalitet informisanja pokazuje stalnu tendenciju pada, što je posledica porasta broja podataka, porasta broja zahteva za informacijama i pritiska za proširenje dijapazona usluga pri istoj organizaciji rada i kadrovskoj strukturi.
— Održavanje kvaliteta informisanja makar i na sadašnjem nivou zahteva hitne i radikalne promene u načinu rada i kadrovskoj strukturi.
— Nedostaci u kvalitetu informisanja otežali su izvršenje drugih osnovnih funkcija SZS, pre svega onih koje se odnose na planiranje i izradu jugoslovenskih standarda i propisa kao i koordinaciju rada u sistemu jugoslovenske standardizacije.
— U sadašnjoj organizaciji rada nije moguće na adekvatan način pratiti realizaciju planova rada. Informacije o toku realizacije su razasute i ne dobijaju se Dblagovremeno, pa nema mogućnosti da se izvrše korekcije još u toku procesa rada. Zbog nedostatka odgovarajućih informacija i samo planiranje je znatno otežano.
— Koordinacija rada na standardizaciji u našoj zemlji (pre svega na granskoj standardizaciji) odvija se sa velikim teškoćama budući da ne postoje odgovarajuće informacije o tome gde su koji propisi i kada doneti, na šta se odnose i šta sadrže.
Prevazilaženje navedenih nedostataka pre svega se vidi
u boljoj organizaciji rada i automatizaciji. Prilikom odre-
đivanja prioriteta poslova za automatizaciju kriterijumi
su bili sledeći:
— dostizanje nužnog kvaliteta informisanja,
247
_________________O_______L_L_ooČ________________________________L__L____L_OO___________________— __ _____________________ ________________ ____ ______ ____ ____ ______ _ ____--- —-—-- —
Standardizacija, 1982./br. 5—