JUS standardizacija

— povećanje efikasnosti obavljanja pojedinih poslova,

— pojednostavljenje informacionih tokova „prilikom obavljanja pojedinih poslova,

— smanjenje vremena odziva prilikom traženja informacija, i

— izbegavanje višestrukog prikupljanja, čuvanja i obrade istih dokumenata,

— obezbeđenje jednostavnog komuniciranja i održavanja masovnih medijuma podataka, .

— ispunjenje uslova za sticanje statusa članstva tipa 1 u ISONET-u.

Imajući u vidu ove kriterijume došlo se do idejnog reše-

nja informacionog sistema izloženog u sledećem poglav-

lju.

3. IDEJNO REŠENJE INFORMACIONOG SISTEMA

lako Je dugoročna orijentacija SZS da savremeno koncipirani automatizovani informacioni sistem obuhvati sve oblasti funkcionalne delatnosti SZS, uz postojanje mogućnosti da se u njega direktno uključuju i drugi subjekti u informisanju u oblasti tehničke regulative, odlučeno je da se etapno projektuje i uvodi automatizovani informacioni sistem.

Projektni zadatak je zahtevao da se u prvoj fazi J

— u skladu sa postojećom politikom stabilizacije u najvećoj mogućoj meri zadrži postojeća kadrovska struktura i radne nadležnosti,

— da u pogledu tehničke baze osnovna orijentacija SZS bude korišćenje računara,

— da osnova programskog rešenja bude korišćenje gotovog programskog paketa MISTRAL, za interaktivan rad sa bazom podataka, kojim raspolaže RC—SIV.

Pomenuta ograničenja imala su značajan uticaj na koncepciju idejnog rešenja informacionog sistema SZS. Budući da SZS raspolaže relativno skromnom komunikacionom opremom, sistem ne može biti javnog već je zatvorenog tipa. Veza sa korisnicima mora biti of-line, a neposrednu vezu sa sistemom treba da imaju samo odabrani (po prirodi svog posla) interni korisnici. Spoljni korisnici koriste sistem preko odgovarajućih internih korisnika, a kod svih tipova informisanja zadržava se paralelno dosadašnji način obrade.

Kombinovan način rada sa eksternim korisnicima zadržan je zbog toga što usled ograničenja kod korišćenja opreme u RC—SIV nema mogućnosti da se postigne dobar odziv sistema, odnosno rad u realnom vremenu.

Ipak će se i ovakvim vidom automatizacije informacionog sistema dobiti znatna poboljšanja u kvalitetu obavljanja poslova.

Najvažnija poboljšanja su:

— poboljšanje vremena odziva sistema

248

— znatno povećanje efikasnosti pretraživanja kod informisanja tipa selektivne diseminacije

— mogućnost davanja informacija koje zahtevaju retrospektivno pretraživanje

— mogućnost informisanja o standardima u pripremi, granskim standardima i drugim tehničkim propisima

— dostizanje nivoa obrade do članstva tipa 2u ISONET-u

— mogućnost delimičnog praćenja realizacije planova sSZS |

— poboljšanje mogućnosti koordinacije rada na standardizaciji u našoj zemlji

— automatizacija rutinskih poslova kao što su izrada i distribucija JUS-informacija, biltena, kataloga i slično. 3.1 ISONET

Novi informacioni sistem omogućiće dovoljno kvalitet-

no uključivanje SZS u mrežu ISONET,. Zadovoljavanje

zahteva za članstvo tipa 1 biće ispunjeno već u prvoj

fazi razvoja novog informacionog sistema. Automati-

zacija poslova iz oblasti informisanja i obezbeđenje

mogućnosti selektivne diseminacije i retrospektivnog

pretraživanja automatizovane baze podataka kao i re-

dovno ažuriranje baze podataka o standardima stvoriće

uslove Za sticanje statusa člana tipa 2 u ISONET-u.

Prema statutu ISONET-a članstvo tipa 2 podrazumeva

— postojanje bibliografskih opisa svih nacionalnih standarda u skladu sa pravilnikom ISONET-a

— indeksiranje sadržaja svih dokumenata dozvoljenim deskriptorima iz tezaurusa ISONET-a

— postojanje ı redovno održavanje nacionalne verzije tezaurusa

— redovno ažuriranje podataka

— automatsku obradu podataka ı mogućnost razmene podataka na mašinski čitijivom medijumu.

3.2 Organizacija podataka

Na osnovu iznetih elemenata utvrđena je potrebna organizacija podataka. Koncept novog informacionog sistema počiva na postojanju jedinstvene automatizovane informacione baze povezane sa jedinstvenom bazom primarnih dokumemata na mikrofišu. Pored toga predviđa se I postojanje na klasičan način organizovanih zbirki primarnih dokumenata u slučajevima kad frekvencija zahteva nije velika ili je prelaz na savremenije oblike nesvrsishodan (zbirke knjiga, periodike, radna dokumenta međunarodnih organizacija i sl.).

3.2.1 Automatizovana informaciona baza

Automatizovana informaciona baza SZS obuhvata odredene vrste dokumenata, čija je bibliografska obrada izvršena na unapred definisan način, tako da sekundarni

Standardizacija, 1982./br. 5—