JUS standardizacija

Glavni ciljevi Infoterma su:

i. da sakuplja i analizira terminološke informacije iz celog sveta, posebno terminološke standarde, terminološke principe i specijalizovane rečnike;

2. da se brine o konsultantskim službama za korisnike i davaoce terminoloških podataka;

3. da organizuje obrazovanje u vezi sa teorijom, principima i dokumentacijom u terminologiji;

4. da razvija međunarodnu terminološku mrežu {TermNet) i služi kao katalizator i središna tačka njenih aktivnosti. U okviru mreže Programa TermNeta Infoterm saziva međunarodne sastanke i konferencije radi razmatranja najnovijih terminoloških otkrića i rasvetljava važna tekuća pitanja; sastavlja planove za rukovanje podacima i za razmenu podataka; koordinira aktivnosti među pripadnicima TermNeta; predlaže zajedničke pilot-projekte sa učešćem ili bez učešća Infoterma; vodi studije, razvija modele i utvrđuje smernice odnosno uputstva (npr. za međunarodne bibliografije); preporučuje stručnjake za sastanke, konferencije, seminare itd.; na posebne zahteve zainteresovanih priprema izveštaje i sažete informacije. Na polju standardizacije terminologije o međunarodnoj saradnji vodi brigu Tehnički komitet TC 37 (Terminologija — principi i koordinacija) Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO).

Koja je svrha standardizovanja terminologije?

Teškoće u komunikaciji na međunarodnom nivou nastaju uglavnom zato što se odgovarajući pojmovi ne podudaraju a sistemi pojmova razlikuju od jezika do jezika. Te teškoće mogu biti prevaziđenje prihvatanjem pojmova i sistema pojmova na jednom međunarodnom nivou, tj. onda kad pojmovi i njihovi sistemi postanu standardizovani. Standardizacija terminologije podeljena je u dve posebne oblasti, i to:

1. Standardizacija principa i metoda terminološkog rada

Standardizacija principa i metoda dovodi do unificiranih uputstava za razrađivanje terminologija i tezaurusa. 2. Pripremanje standardizovane terminologije

U tehničkim jezicima, usled brzog napretka u nauci i tehnici, došlo je do stvaranja mnoštva pojmova i termina (četiri miliona samo za elektroinžinjering) a iz nekoordiniranog stvaranja terminologije proističe nedopustiva konfuzija. To je bio razlog što su terminolozi s početka ovog veka započeli sa ustanovljavanjem komisija za terminologiju radi unificiranja i standardizovanja pojmova i termina.

Standardizacija, 1982./br. 5—

Pripremanje standardizovane terminologije sastoji se iz

tri etape:

1. istraživanje u okviru terminološkog sistema određene stručne oblasti, to jest istraživanje sadašnje primene terminologije;

2. uobličavanje terminološkog sistema (sistem pojmova i njihovih termina), to jest znalačko formiranje i poboljšavanje terminologije radi njene što bolje usaglašenosti; 3. preporučivanje prihvaćene terminologije (publikacije sa terminološkim standardima) i pokretanje njene primene. Za nacionalnu standardizaciju odgovorni su tehnički ko-

miteti nacionalnih organizacija za standardizaciju, a za

međunarodnu su zaduženi ISO (Međunarodna organizacija za standardizaciju) i IEC (Međunarodna elektrotehnička komisija).

Ima li unificiranih uputstava za rad na terminologiji i tezauru sima?

ISO u Ženevi i neke sa njim povezane nacionalne članice (organizacije za standardizaciju) izdali su uputstva za obradu terminoloških rečnika i tezaurusa. Ta uputstva su objavljena u obliku ISO-vih ili nacionalnih standarda od kojih su ovi drugi u mnogim slučajevima proizišli iz ISO-standarda. Ona se redovno obnavljaju (osavremenjuju) i mogu da garantuju unifikovanje terminološkog rada (npr. usaglasivost i mogućnost razmene u oblastima rada različitin grupa ili komisija). Neke veće organizacije imaju svoja vlastita interna uputstva (npr. Komitet za naučnu ı tehničku terminologiju Akademije nauka SSSR — KNTT AN Moskva, ili Služba za francuski jezik — OLF, Kvebek, Kanada). Ipak, ova uputstva trebalo bi da budu doneta u skladu sa međunarodnim standardima i preporukama da bi olakšala buduću terminološku razmenu podataka.

Vidovi forme ı sadržaja u komunikacijama

Okruženi smo svetom predmeta koji mogu biti materijalni ili nematerijalni. Ti predmeti su više ili manje nezavisni ili odvojeni od nas; oni se zato u logici i ontologiji nazivaju ,,individualnim objektima”, da bi se označila njihova jedinstvenost.

Radi razumevanja i opisivanja predmeta i stvarnih situacija i radi izmenjivanja duhovnih iskustava, mi upotrebljavamo pojmove i njihove lingvističke simbole. Iz ioga proizilaze dva vida komunikacija: sadržaj (pojam, značenje) i njegova forma (lingvistički simbol).

Vid sadržaja — pojam

Šta je „,pojam”?

Pojam je ono što u našem sećanju ostane kao utisak ne-

261