JUS standardizacija
za taj informacioni sistem a može odstupiti od svoje opšte upotrebe u okviru tehničkog jezika. Iz tog razloga tezaurus ne može da se koristi za tehničko prevođenje. 2. MNedeskriptor je tezaurusna reč sa onim istim značenjem koje je uobičajeno u komunikaciji u okviru posebne stručne oblasti. U nekim informacionim sistemima njegova upotreba nije dozvoljena. Za unošenje u tezaurus načinjen je spisak nedeskriptora sa uputstvom za način upotrebe deskriptora.
Deskriptor ima značenje koje zavisi od određenog in-
formacionog sistema.
Na koji način su formirani termini?
Termin je ili sama reč ili grupa reči (fraza). Sastoji se od jednog ili više elemenata reči koji se nazivaju morfeme, a koje formiraju najmanju semantičku jedinicu
u lingvističkom sistemu. Postoje iri tipa elemenata reči:
koreni: bakar
afiksi: bakro/p;/sac
završetak: bakar/n/
Prema tome, razlikujemo tri tipa reči koji odgovaraju
tipu ı broju kombinovanih elemenata reči:
korenske (po osnovi) reči: reka, stvar, točak...
složene reči: jugoistok, velesajam, vodopad . . .
izvedene reči: čovečnost, proteći, infracrveno ...
Fraza se sastoji od nekoliko odvojenih reči.
Primer: daska za peglanje, zatezne testere za oblo drvo, grudni koš...
Novi termini se formiraju kombinacijom elemenata (gru-
pe reči, složene reči, izvedenice).
Primer: daska za peglanje (fraza), vodopad (složenica), izvući (izvedena reč)...
izvedene reči su najsažetiji oblici kombinovanih eleme-
nata reči. Što je oblik kraći, to je termin nejasniji (npr.
planer).
Pri formiranju novih termina važno je imati na umu da
on treba da bude kratak, sažet, lak za izgovor i pogodan
za pravljenje izvedenica.
Termini za vrstu (podređeni pojmovi) mogu se praviti
kombinacijom bližeg roda (neodređeni pojam) (određeni
član) sa drugim pojmom (član za određivanje).
Primer: sto; član za određivanje: drvo sto načinjen od drveta, sto koji je od drveta, sto od drveta, drveni sto...
Pri pravljenju složenih termina treba imati u vidu razli-
Čite vrste karakteristika koje su upotrebljene kao član
za određivanje. Unutrašnja (suštinska) karakteristika
pretpostavlja se češće onoj spoljašnjoj.
1. Unutrašnje karakteristike su one koje pripadaju pred-
metu nezavisno od njegovih veza sa drugim objektima, npr. oblik, veličina, sastav, materijal.
Standardizacija, 1982./br. 5—6
Primer: U-cev (član za određivanje opisuje oblik predmeta) | 2. Spoljašnje (relacijske) karakteristike su: — po mestu, svrsi, vremenu itd. Primer: noćni voz (član za određivanje opisuje vreme rada) — po poreklu (kao pronalazač, mesto porekla, način izrade) _ Primer: brački mermer (član za određivanje daje mesto porekla)
U nauci i tehnici često se događa da se termin pravi od postojećeg korena i afiksa (dodatka). Upotreba grčkih i latinskih elemenata, koji su zajednički mnogim jezicima, pomaže međunarodnom razumevanju. Ovakvi medunarodni termini sve više ulaze u upotrebu. . Primer: telegraf (tele — na daljinu, graf — graphein, pisati) Termini takođe mogu da se prave prenošenjem termina iz jedne određene oblasti u drugu, sa izmenjenim značenjem. Primer: krilo (zoologija), krilo (avionska tehnika)
Sta su monosemija, homonimija, polisemija i sinonimija?
U tehničkom komuniciranju osnovne teškoće DrOuzrokuju homonimija, polisemija i sinonimija. Zato su činjeni napori da se oni što Je moguće više eliminišu (standardizovanjem terminologije ili pravljenjem dokumentarnih tezaurusa itd.).
Monovalenca, tj. kvalitet (osobina) sa jednim značenjem,
nastaje kad termin ima u nekom kontekstu samo jedno
značenje (iako je obično plurivalentan, tj. ima više od
jednog značenja).
Primer: Motor je pokvaren. (To može da znači i da još radi, alı će se uskoro pokvariti.)
Monosemija je slučaj kad je samo jedan termin određen za pojam i obrnuto. Pošto je broj pojmova u određenoj oblasti mnogo veći foko 1000 puta) od broja korenova, postaje nemoguće da se upotrebljavaju samo monosemiiski termini u komunikaciji. Zato je neophodno da se kombinuju elementi reči ili da se značenja prenose na postojeće termine, što dovodi do polisemije.
Ako je jedan termin određen za nekoliko nezavisnih pojmova, govori se o 0omon/miji.
Primer: grad (naselje), grad (atmosferska padavina)
Ako je odnos između dva pojma još primetan, govori se o polisemi;ji.
Primer: krilo (zoologija), krilo (avionska tehnika)
Ako postoji nekoliko različitih termina za jedan pojam, govori se o s/nonmimi/i. :
Primer: kuća, dom; obrtaj, okret; cilj, svrha, meta
.
263