JUS standardizacija

Površinska obrada ploča iverica upotrebljena za nameštaj i ostalo pretežno se vrši poroznim furnirima i nanosima laka sa manjim sadržajem suve materije koji ne sprečavaju dalje oslobađanje formaldehida, pa se zato nikako ne može postići uslov za zaštitni emisioni razred E1.

Potrebne su sledeće neophodne mere:

— |Intenzivan razvoj na sintezi odgovarajućeg urea formaldehidnog lepka i recepture koji će omogućiti izradu neobrađene ploče sa klasifikacionim emisijskim razredom E2. Treba dobiti lepak sa manjim molarnim odnosom između uree i formaldehida i recepturu lepljenja sa zahvatnim sredstvima i manjim količinama katalizatora. Nove osobine lepka ne smeju promeniti opšte kvalitetne osobine ploče tJ. standardizovane fizičke i mehaničke karakteristike.

— Razviti kvalitetnu površinsku obradu sa raznim materijalima, tako da svi proizvodi (nameštaj, elementi za enterijer, konstrukcioni elementi za zgrade) odgovaraju klasifikaciji E2—1, tj. da je emisija formaldehida jednaka ili manja od 10 mg CH,O/100 g atro ploče (odnosno 0,1 ppm).

— Doneti dopunu propisa o obaveznom atestira“nju ploča iverica koji bi uključio novi zahtev o kvalitetu za ograničavanje dopunskog oslobađanja formaldehida, što je u novim uslovima najpotrebniji društveno opravdan zahtev za zaštitu čovekove sredine.

Ostvarenjem nabrojanih mera zadovoljićemo oče-

kivane zahteve na inostranom tržištu, a sa tehničke

strane postaćemo izvozno sposobni.

2.2 Ostale zaštitne i sigurnosne sposobnosti proizvoda

Sve češći slučajevi požara tapaciranog nameštaja, prouzrokovani cigaretom, odnosno gušenje ljudi zbog oslobađanja toksičnih gasova, bili su razlog ,

da su mnoge države propisale specijalan zahtev o

otpornosti tapaciranih delova nameštaja na cigaretu

kao prouzorkovače vatre ili tinjanja. Na primer u

Engleskoj od januara 1982. godine, svaki tapacirani

deo nameštaja, koji nije potvrđen atestom o

otpornosti na zapaljenu cigaretu, mora imati znak

trouglastu etiketu koja upozorava na opasnost od

žara (vidi znak: U prilogu 1, slika 2). Po tom pi-

tanju kod nas nije ništa učinjeno. Ovi uslovi su

izuzetno poštovani u pojedinim izvoznim ugovori-

ma.

Statički je zapisano, da se sve više ljudi ozleđuje

zbog nestabilnosti stolica, a ozbiljne ozlede se de-

šavaju na krevetima na sprat (u SAD je zabeleženo 3500 ozleda godišnje).

330

Iz tih razloga u mnogim državama uveli su preporuke sa kriterijumima bezbednosti, a negde i obavezno atestiranje svakog pojedinog modela ı obeležavanje sa posebnim znakom. Na primer u SR Nemačkoj od jeseni 1981. godine svi kreveti na sprat moraju imati atest (dečiji kreveti i stolice) i nositi znak GS = Geprufte Sicherhelit, kojeg izdaje nadležni organ (vidi znak u Prilogu 1, slika 1). Utvrdili smo, da su naši konstruktori i dizajneri slabo upoznati sa zahtevima iz ove oblasti.

Potpuno drugačije se tretiraju proizvodi od drveta koji se koriste u drugim klimatskim uslovima nego što su naši. U subtropskoj i tropskoj klimi (delimičČno i u mediteranu) nastaju povoljni usiovi za razvoj biotičnih štetočina (insekata i gljivica) koji mogu u većoj meri da degradiraju drvo, ivericu i zalepljene spojeve te smanje noseću sposobnost. Pre izvesnog vremena naši izvoznici su morali da rešavaju reklamaciju Iraka, jer su montažne kuće i nameštaj bili nezaštičeni od vrlo opasnih insekata, termita. Neophodno su potrebne sledeće mere:

— Obavezna zaštita drveta od termita ı ostalih biotočnih štetočina, na osnovu detaljnih ispitivanja o efikasnosti sredstava za svaki klimat posebno,

— Nabaviti odgovarajuće zaštitno sredstvo, jer efikasnih materijala domaći hemijski proizvodači još ne nude. U međuvremenu treba obezbediti deviznu participaciju za uvoz najpotrebnijih sirovina.

U nekim državama se stalno prati lepljenje drveta

3.0

3;1

i kvalitet zaštite. Na primer u SR Nemačkoj postoji kolektivni znak za robu , zaštićeno drvo” koji ukazuje da roba odgovara i da se redovno provera [{vidi znak u Prilogu 1, slika 5).

Sistemi za ocenu saobraznosti kvaliteta i priznanje znaka

Postojeći sistemi i naše mogućnosti

Povećani i novi zahtevi izvoza direktno nas sile, da stvaramo uslove za postizanje stalnog nivoa VISOkog kvaliteta pomoću dobro organizovanog sistema, koji efikasno i kontinuirano prati saobraznost sa dogovorenim nivoom.

Analiza tog pitanja u privredno razvijenim zemljama Evrope pokazala je, da su osnovne vrste sistema, a gde je uključen i nameštaj vrlo različite praktično u svakoj zemlji nekako drukčije što je odraz društveno ekonomskih potreba. Radi se o odredenoj politici i interesu unapređenja kvaliteta proizvoda i usluga. Kada se radi o interesu za afirmisanje dobrog nameštaja evidenino je, da su u ne-

ION AU

Standardizacija 1982./br. 7—8