JUS standardizacija

3.2

kim zemljama jako nadvladali opšti i zajednički

interesi tako, da su tamo formirali organizacije,

koje upravljaju sistemom na nacionalnom nivou

dok se sa druge strane u nekim zemljama razvija

unapređenje kvaliteta parcijalno (uvode se znakovi

po granama, po specijalnim proizvodima i slično).

Uopšte gledano kod nameštaja je uređeno tako, da

se upotrebljava zakonska mogućnost kolektivnog

robnog znaka, odnosno kombinacija znakova.

U pojedinim zemljama su za nameštaj realizovali

znak saobraznosti sa standardima. Kada je u pi-

tanju interes za afirmisanjem dobrog nameštaja

trebalo bi, da i kod nas izgradimo sistem, koji ba-

zira na principima jedinstvene jugoslovenske ko-

lektivne robne marke. U produžetuku ćemo prika-

zati funkcionisanje i osnovne odredbe po UZO-

ru drugih, gde je takav sistem uspešno realizovan

na nacionalnom nivou (vidi tipsku šemu, Prilog 2), Osnovni činioci u sistemu su radne organizacije

kao potencijalni interesenti za visoki kvalitet, pri-

vredne komore ilispecijalni zavodi, kao upravljači i

konačno zajednice za unapređenje kvaliteta kao

nosioci sistema, koji dodeljuju pravo na označavanje proizvoda znakom kvaliteta. Naše zakono-

davstvo u svojim osnovima omogućuje, da se na-

značeni sistem može organizovati na dva načina i

to: pomoću Zakona o standardizaciji ,,Službeni list SFRJ”, br. 38/77) ili pomoću Zakona o zaštiti patenata, tehničkih unapređenja i znakova raspoZnavanja ,,Službeni list SFRJ“ br. 34/81).

Formiranje zahteva u odnosu na kvalitet i nivo ivaliteta Opšti zahtevi u odnosu na kvalitet su predmet Osnovnog samoupravnog sporazuma koji sadrži Osnovna načela i uslove kvaliteta. Zahtevi su obavezni i važe za sve vrste proizvoda:

1. Proizvod mora da zadovolji sve one važnije zahteve koji predstavljaju kompleks proizvoda i izražavaju njegov kvalitet. Nije dovoljno da se daju samo neke pojedinačne karakteristike kvaliteta. 2. Zahtevi se odnose na upotrebljivost proizvoda i sačinjavaju sklop zahteva objektivne prirode {izražene merljivim tehničkim jedinicama) i zahteve objektivne prirode (izražene opisom ili ocenom npr. načela estetike, psihologije). Treba istaći zahteve objektivne. prirode (fukcionalnost, trajnost, odgovarajući materijal), od kojih neki nose odgovarajući razmer težine.

3. Primarni značaj imaju zahtevi iz oblasti zaštite čoveka i njegove sredine, pa zato apsolutno tre-

3.3

ba uzimati u obzir sve moguće pojave koje pri korišćenju nastaju.

4. Dizajn mora odgovarati vremenu, a proizvod mora biti zapakovan da ga kupac dobije u besprekornom stanju.

5. Nivo kvaliteta (režim kriterijuma) mora biti veći od prosečnog kvaliteta. Nivo zahteva u odnosu na kvalitet mora biti realan tj. u skladu sa razvijenošću tehnike proizvoda, ekonomsko ostvarljivi i da odgovaraju potrošaču. Ukratko nivo treba prilagoditi društvenom nivou i njegovim potrebama.

Pored opštih postoje i specijalni zahtevi u odnosu

na kvalitet nameštaja, koji se utvrde posebnim do-

govorom u zajednici za kvalitet, te obuhvataju detaljne uslove, termine kontrole i priznavanje prava na znak. Obično se opšti ı posebni zahtevi u odno-

su na kvalitet sa kriterijumima merenja navedu u

posebnom tehničkom dokumentu, koga naziva-

mo — katalog zahteva. Predlog kataloga za nameštaj već je formulisan u istraživačkom radu, kojeg je finansirala SR Slovenija.

Formiranje uslova i postupaka ocenjivanja kvaliteta Osnovno načelo je: održavati stalan nivo kvaliteta nameštaja odnosno. ravnomernost kvalitetne proizvodnje. Svuda, gde je sistem zasnovan na principu jedinstvenog nacionalnog kolektivnog robnog znaka uveden je režim duple kontrole ocenjivanja konstantnosti nivoa kvaliteta ı to:

— direktna kontrola koju u proizvodnom procesu vrši samo proizvodač svojom fabričkom tehničkom kontrolnom službom,

— indirektna kontrola koju vrši zajednica za kvalitet (utvrđuje stvarno stanje uslova u organizaciji proizvođača), i koju vrši ovlašćena organizacija za ispitivanje (nadzire verodostojnost direktne kontrole i u laporatoriji proverava OSObine proizvoda),

Na taj način je obezbeđen mnogostrani sistem praćenja ostvarenja uslova za kvalitet ı obezbeđenje | višeslojne odgovornosti za pouzdanost objavljenih podataka. U ovom sistemu je od posebnog značaja uključenje proizvođača u kontrolni sistem, jer time vlastita odgovornost dobija još veću težinu. Smatramo, da sistem koji nema uključenu direktnu kontrolu nije dograđen, jer kod takvih sistema često nastaju smetnje iz različitih razloga zbog samog shvatanja šta |» proveren kvalitet, prenos odgovornosti na spoljne faktore, problemi pri rešavanju reklamacija, troškovi koji prekoračuju prag ekonomskog kvaliteta ı dr).

331

Standardizacija 1982./br. 7—8