JUS standardizacija

standarda koji omogućava ispitivanje i dokazivanje <valiteta i klasa materijala, konstrukcija i instalacija koji su ugrađeni u objekat zahtevaju se građevinskim propisima. Zahtevi koji se navode u građevinskim propisima u obzir treba da uzimaju i ostale tehničke zahteve građevinarstva (toplotna zaštita, akustika itd), odnosno treba pravilno da ocene značaj protivpožarne zaštite u odnosu na vrstu objekta (škola, trgovinski lokal, bolnica stanovi i slično).

2. Sadašnje stanje preventivne protivpožarne zaštite u Jugoslaviji

Već je u uvodu napomenufo da celovit sistem Drotivpožarne zaštite u Jugoslaviji ne postoji. Međutim, postoje pojedini elementi tog sistema koji su po republikama i pokrajinama izrađeni u različitom obimu, ali ne čine celinu i ne omogućavaiu pravilnu protivpožarnu zaštitu, i to iz razloga koji će biti navedeni u daljem tekstu. Svi ovi elementi sistema, koji su u republikama utvrđeni službeno ili samo dogovorima, prilično su mnepregledni i često izazivaju zbrku a na kraju i nejedinstvenost tržišta što je posledica različitih, ponekad i nelogičnih zahteva inspekcijskih službi.

Radi lakšeg utvrđivanja stanja u oblasti preventivne protivpožarne zaštite u Jugoslaviji bilo bi korisno pogledati kakav bi u grubim crtama trebalo da bude takav sistem. U svetu se u građevinskim propisima zahtevi navode sistematično za različite vrste objekata po faktorima preventivne zaštite od požara. Ti faktori podeljeni su prema oblastima i u pojedinim se zemljama unekoliko razlikuju, rneđutim, u glavnom se svode na sledeće:

a) zaštita, odnosno protivpožarna otpornost konstrukcije objekta ,

pregrađivanie objekta na požarne i dimne zone,

izlazi u slučaju požara,

d) opasna mesta u objektu koja treba posebno zaštiti, zaštita vertikalnih otvora ı! ohjektu,

f) instalacije,

g h) alarmni sistemi,

b

o —

o —

unutrašnie obloge prostorija,

i) uređaji za priručno gašenje,

i) vatrogasne brigade i oprema koja je vezana za njih,

k) preventivna protivpožarna zaštita u smislu Donašanja

korisnika zgrada i zaštite zgrada itd.

Ovi faktori se mogu podeliti i na drugačiji način, preciznije ili opštije. U suštitni, međutim, oni treba da budu obuhvaćeni sistemom propisa koji prvo sprečavaju nastanak požara, ograničavaju ga na pojedine delove zgrade, omogućavaju bezbednu evakuaciju svih korisnika

zgrade i na kraju i uspešno gašenje požara u zgradi.

362

U Jugoslaviji postoji dobro razvijen sistem propisa samo za pojedine faktore, i to u glavnom za uspešno gašenje, za sprečavanje nastanka požara pravilnim ponašanjem i postupanjem korisnika i delimično za instalaciie {električne), međutim, nije regulisano sprečavanje širenja nastalog požara. Upravo ie zboa nejedinstvenih propisa | dogovora teško naći.odgovor na to šta je kod nas regulisano, a šta nije. U svakom slučaju, mnogo je bolje regulisano gašenje požara nego preventivna zaštita objekata od požara u pravom smuslu. Ovakav sistem nije potpun i kao takav se već mnogo puta pokazao, što se može utvrditi osvrtom na neke veće požare u poslednje vreme u Jugoslaviji koji su izazvali ljudske žrtve i ogromnu materaiialnu štetu. Vatrogasci svakako ne mogu uvek blaqovremeno i uspešno da intervenišu . Ako, međutim. već i intervenišu uspešno, obično je nastala šteta veća nego što bi bila da je objekat pravilno izgrađen.

Skoro u celoj zemlji došlo se do saznanja da preventivnoj protivpožarnoj zaštiti treba Dosvetiti pažnju, međutim, ona je skoro onemogućena ili se najčešće izvodi nepravilno. Neke republike su donele propise (obavezne ili neobavezne) koji treba da služe projektantima i inspekcijskim službama, dok neke republike (Slovenija) dozvoljavaju primenu bilokojih stranih propisa. | oni propisi koji su bili doneseni, uglavnom su prevodi stranih propisa. Takav način krpljenia propisa uopšte ne zadovoljava, posebno kada se problematika loše poznaje, jer ponekad može izazvati neprijatnosti, nejasnosti ili nelogično i pogrešno izvođenje.

Svi strani propisi su, naime, deo sistema određene zemlje i mogu se primenjivati samo kao celina. To znači da su građevinski propisi i međusobno logično povezani i obsgzbeđuju efekat samo uz celovitu primenu sa standardima za ispitivanje zahtevanih klasa materijala i konstrukcija. Propisi sadrže zahteve koji su oštriji ili manje oštri za jedan faktor, međutim, taj je faktor povezan sa svim Ostalim i samo kao takav čini celinu.

Kod nas se dosta koristi sistem propisa, odnosno Dreporuka NFPA (USA)'ili propisa SRN. U Hrvatskoj je deo propisa NFPA čak i preveden i kao takav služi projektantima i inspektorima. Međutim, treba znati, da recimo, sistem NFPA postavlja određene zahteve, kao npr. u odnosu na unutrašnji materijal za oblaganje. Ovaj sistem zahteva da materijalza oblaganje u hodnicima, odnosno u izlaznim putevima bude klase A.

Ovaj zahtev znači za Amerikance da materijal ispitan prema njihovom postupku ispitivania (Tunel test) treba da zadovolji određiene zahteve u odnosu na brzinu širenia

GG S U i a O a — = UL SS 1 A E 980501 1101, A e UVA A TOVA" KULA AAA __ U_____________ -

Standardizacija 1982./br. 7—8