JUS standardizacija

plamena po površini i zapaljivosti i Do tim kriterijumima bude svrstan u klasu A. Međutim, kod nas u Jugoslaviji takva klasifikacija za materijal nije poznata niti postoje uređaji za ispitivanje materijala, što znači da propis kojim se zahteva takva klasa materijala kod nas ništa ne znači, osim ako se materijal ne pošalje u SAD na ispitivanje, e Isto tako u SRN, Velikoj Britaniji i drugde imaju svoj sistem ispitivanja i klasifikacije materijala. Svi ovi sistemi svrstavanja materiiala u odnosu na reakcije na vatru međusobno se razlikuju i upotrebljivi su samo zajedno sa građevinskim propisima.

Slično je i sa klasifikacijama konstrukcija u odnosu na otpornost na vatru. | ovde su metode ispitivanja, kriterijumi i klasifikacije specifični, mada ne toliko kao u oblasti materijala.

Da bi se strani građevinski propisi mogli primenjivati trebalo bi ih svakako imati sve radi klasifikaciie materijala i konstrukcija, kao i rezultata uporednih ispitivanja za svaki materijal i konstrukciju koju bismo hteli da ugradimo na osnovu takvog propisa.

Nadalje, inspektori, koji ponekad zahtevaju izuzetno veliku otpornost na vatru ili određenu klasu materijala, nisu svesni da je njihov zahtev povezan sa kriterijumima drugih protivpožarnih faktora koji u odnosu na prvobitan zahtev mogu biti strožiji i blaži. Tako dolazi do nelogičnosti koja može značiti rasipanje novca ili i pored nekih zahteva, požarno nezaštićen objekat ili čak oboje.

Da bi projektant kod nas mogao na osnovu postojećih propisa isprojektovati objekat bezbedan od požara treba da ima izuzetno mnoqo znanja, a osim toga takav projekat bio bi skup, a još skuplje bilo bi izvođenje obiekta, jer bi potrebno ispitivanje većine materijala ı konstruk-

cija trebalo izvršiti u inostranstvu.

Bitno u sistemu protivpožarne zaštite jeste to da, osim pravilnoa rasporeda prostorija, materiilali i konstrukcije imaju protivpožarne karakteristike utvrđene u građevinskim propisima. Takve protivpožarne karakteristike materijala i konstrukcija treba dokazati, odnosno treba znati kako će se takav materijal ili konstrukcija u slučaju požara ponašati. -

U svetu se materijali posebno ispitulu u odnosu na to kako reaguju na vatru (zapaljivost, brzina gorenja, kalorična vrednost, brzina širenja požara po površini, intenzitet i zatrovanost dima za gorive materijale i negorivost) i kao takvi koriste se s tim da ispunjavaju zahteve u građevinskim propisima koji su dobro proučeni. Načini dokazivanja karakteristika materijala, u svetu su veoma različiti a isto tako su različite i karakteristike materija-

la u odnosu na reakciju na vatru koje se utvrđuju ispitivanjem. Mieđutim, u suštini, materijali se u odnosu na ove karakteristike klasifikuju i tako se zna gde se pojedini materijal može upotrebiti.

Na sličan način se u svetu utvrđuje i otpornost konstrukcije na požar, što najčešće znači koliko vremena jedna konstrukcija sprečava prelaz požara iz jedne prostorije u drugu kroz dotični konstrukcioni element ili koliko vremena dotični element u slučaju požara viši svoju funkciju nosača. | ovde se većina ispitivanja, a posebno kriterijumi, razlikuju od zemlje do zemlje, ali kao takvi predstavljaju deo sistema protivpožarne zaštite.

Međutim, razlike u načinu i kriterijumima dokazivanja otpornosti konstrukcije na požar između zemalja nisu tolike kao u dokazivanju ponašanja materiiala na vatru. U Jugoslaviji postoji sistem standarda kojima se razmatra ispitivanje materijala i konstrukcija sa požarnog aspekta.

To su standardi grupe U.J1.

U odnosu na reakciju materijala na vatru postoji standard za ispitivanje negorivosti materijala i standard za utvrđivanje brzine širenja vatre po površini za qorive materijale. Oba predstavlajju prevode britanskih standarda iz grupe 476 i mogli bi se koristiti što, međutim, nije moguće, jer u postojećim građevinskim propisima ne postoje zahtevi iz ove oblasti ili postoje zahtevi prema drugim klasifikacijama iz drugih građevinskih propisa. Svakako da bi ova dva standarda trebalo koristiti za klasifikaciju građevinskih materijala, s tim što bi ih vremenom verovatno trebalo donekle korigovati što je, međutim, već predmet stručne rasprave o adekvatnosti standarda.

Svakako bi radi utvrđivanja karakteristika gorivih materijala trebalo doneti i standarde kojima bi se omogućilo i utvrđivanje ostalih karakteristika takvih materijala, pre svega, gustine i otrovnosti gasova koje materijali oslobađaju prilikom gorenia pogotovo kada se zna da većina ljudi u požaru umire od dima, a ne od vrućine.

Standarde za dokazivanje otpornosti konstrukcija na vatru takođe bi trebalo dopuniti. (Ni ove standarde nećemo razmatrati sa gledišta adekvatnosti, jer je to stvar veoma obimne i stručne rasprave).

U okviru protivpožarnih građevinskih propisa trebalo bi takođe utvrditi koji se materijali, s obzirom na njihovu reakciju na vatru (posebno gorivost-neqorivost), mogu koristiti u građevinskim konstrukcijama određene otpornosti na vatru.

Kod sadašnjeg stanja propisa dokazuje se samo otpornost konstrukcije na vatru, međutim, ne interesuje nas od kakvih materijala je ova konstrukcija napravljena. To uopšte nije svejedno kada je u pitanju ponašanje zgrade u

363

Standardizacija 1982./br. 7—8