JUS standardizacija

obaveza atestiranja, nisu imali sve potrebne odredbe u skladu sa zakonski definisanim sadržajem propisa o obaveznom atestiranju. Ovo se, pre svega, odnosi na definisanje karakteristika kvaliteta koje treba ispitati, metode ispitivanja, potrebnu opremu za ispitivanje i dr.

Takođe, kada su u standardima i dati pojedini postupci ili metode, onda su najčešće neprimenljivi za svrhu obaveznog atestiranja, jer se odnose na kontrolu kvaliteta u procesu proizvodnje ili na rutinska ispitivanja.

Samo donošenje propisa, usaglašavanje svih zaintersovanih sa njegovim odredbama i dobijanje saglasnosti sa njegovom primenom usporavalo je celokupan posao.

| pored utvrđenog programa i plana rada na donošenju propisa o obaveznom atestiranju (prema Zaključcima SIV-a), dolazilo je do nerazumevanja najčešće kod organizacija udruženog rada koje bi trebalo da budu najzainteresovanije za njegovo donošenje. Ovo se može ilustrovati primerom predioničara kada se radi o atestiranju pamuka, pojedinih republičkih inspekcija prilikom atestiranja proizvoda iz domena nadležnosti njihove kontrole i nadzora itd.

Poseban problem predstavlja sam propis o obaveznom atestiranju i pitanje koje sve odredbe on treba da sadrži.

c) Problem postizanja jedinstvenosti sistema obaveznog atestiranja

Zakonom je utvrđen jedinstven sistem obaveznog atestiranja u Jugoslaviji, Ostvarenje takvog sistema sadrži u sebi pitanje utvrđivanja i primene odredbi koje će se odnositi na sve proizvode koji podležu obaveznom atestiranju od prirodnih sirovina za tekstilnu industriju (pamuk, vuna, juta) do proizvoda značajnih za bezbednost i sigurnost u rudarstvu i industriji.

d) Problemi pri ovlaščivanju organizacija za atestiranje

U početku sprovođenja sistema obaveznog atestiranja ocenjeno je da pitanje ovlašćivanja organizacija za atestiranje zbog složenosti, zaslužuje najveću pažnju. Nije samo problem u utvrđivanju kritierijuma i tehnike sprovođenja ovlašćivanja već i u politici ovlašćivanja. U cilju definisanja ove politike urađena je za Savezno izvršno veće „Informacija o politici ovlašćivanja organizacija za atestiranje i način sprovođenja ove politike” koju je Veće prihvatilo i donelo odgovarajuće zaključke.

Osnovna načela prihvaćene politike ovlašćivanja organizacija udruženog rada za atestiranje proizvoda su sledeća: — ekonomičnost pri obavljanju ispitivanja u svrhu atestiranja, — ravnomerna teritorijalna raspoređenosi ovlašćenih organizacija,

— specijalizovanost ovlašćenih organizacija i stručno iskustvo,

— neutralnost pri obavljanju poslova atestiranja,

— specifičnost i specijlani uslovi pri atestiranju određenih proizvoda,

Način sprovođenja definisane politike zasnovan je na

samoupravnoj osnovi kroz dogovaranje ,,linijom” udru-

ženog rada (Privrednih komora Republika i Autonomnih

pokrajina).

U skladu sa prihvećenom politikom i načinom sprovođe-

nja te politike, Savezni zavod za s*andardizaciju usvojio

je postupak u radu na ovlašćivanju organizacija udruže-

nog rada za atestiranje proizvoda.

Uslovi propisani Zakonom o standardizaciji su poznati,

međutim, iskustvo je pokazalo da sva načela u praksi ni-

su mogla da se sprovedu iz sledećih razloga:

— neujednačenog rasporeda organizacija udruženog rada koje se bave ispitivanjem određenih grupa proizvoda; — neodgovarajuće opremljenosti organizacija (usitnjeni kapaciteti, oprema za ispitivanje je namenjena za ispitivanje samo nekih karakteristika, a ne i za sve karakteristike kvaliteta jednog proizvoda; — nezadovoljavajuće stručne osposobljenosti kadrova koji se bave ispitivanjem;u većini slučajeva ovi kadrovi su bez iskustva, što dovodi u pitanje objektivnost i kvalitet izvršenih ispitivanja i rezultata isptivanja. S oDbzirom na činjenicu da imamo malo sopstvenog iskustva na sprovođenju sistema obaveznog atestiranja proizvoda, uključivanje u rad međunarodnih sistema atestiranja nam je otežano imajući u vidu zahteve koji se postavljaju u pogledu uslova i kriterijuma za organizacije koje se bave poslovima atestiranja. Ovlašćivanje organizacija udruženog isda za obavezno atestiranje ne predstavlja samo pitanje njene odgovornosti ili sticanje prednosti za obavljanje tih poslova, već joj to omogućuje da utiče na razvoj i privređivanje u određenoj oblasti u kojoj joj je dato to pravo što u krajnjem dovodi u pitanje načelo neutralnosti pri atestiranju.

e) Problemi finansiranja sistema obaveznog atestiranja

Zakonskim odredbama propisan je postupak obaveznog atestiranja ali ne i način njegovog finansiranja, To znatno otežava operativne poslove pri sprovođenju sistema i utiče na njegovu efikasnost.

f) Informisanje u sistemu obaveznog atestiranja

Očigledno je da sistem obaveznog atestiranja nije dovoljno afirmisan u široj javnosti. Atestni znak, izdati atesti,

305

Standardizacija 1982./br. 7—8