JUS standardizacija

UTICAJI U VEZI SA PERFORMANSOM OBJEKTA

Tabela 4 daje listu uticaja na performansu objekata i nji-

hovih sastavnih delova. Uticaji koji su prisutni u bilo kojoj posebnoj situaciji, kao i njihove veličine zavisiće od položaja objekta, oblika, namene korišćenja i načina na koji je projektovan da služi. Karakteristike perfornianse proizvoda nisu iznete posebno. One će zavisiti od podsistema od kojih proizvod čini jedan deo (Tabela 3). Liste osobina datih u CiB Report ig!) mogu se Kkoristiti kao dodatni podsetnik. Potrebne vrednosti performanse, bilo za proizvode ili za podsisteme zavisiće od zahteva Korisnika u skladu sa katagorijom korišćenja (Tabela 1 i 2), od projekta objekta (od njegovog oblika i orijentacije) i od raznih važnih uticaja (T abela 4).

1. Osnova tabele je nabrajanje uticaja prema njihovom poreklu i vrsti, kako sledi:

a) — poreklo uticaja 1... spoljni u odnosu na omotač objekta atmosfera (prirodni/veštački) zemlja — (prirodni/veštački) 2... unutrašnji u odnosu na omotač objekta korišćenje objekta posledice u odnosu na projekat Spoljni ıiticali kao i uticaji korišćenja objekta su nametnufti objektu njegovom okolinom. Posledice projekta objekta treba srnatrati kao nametnute komponentama, po-

što je ostatak objekta jedan deo okoline komponente.

b) — vrsta uticaja

1... mehanički

2 .. elektromagnetski 3... toplotni

4... hemijski

5... biološki

Zavisno od performanse koja je bila izložena uticaju raz-

matraće se odvojeno ili u kombinaciji jednog sa drugim.

2. Uticaji su nabrojani po vrstama, a ne prema vrsti njihovog dejstva na objekte ili komiponente. Na primer, toplotni uticaj može da ima fizičko dejstvo (grejanje) ili hemijsko dejstvo (Kkataliza). Hemijski uticaj vode takođe može da ima fizičko dejstvo (otapanje) ili hemijsko dejstvo (hidratacija). Osim toga, uticaji kombinovani uzajamno mogu da imaju dodatna fizička dejstva (vlaženje praćeno ciklusima smrzavanja—topljenja), hemijska dejstva (fotooksidacija atmosferskim kiseonikom i solarnom radijacijom) ili biološka dejstva (širenje korenja).

3. Uticaji se takođe mogu nabrajati prema njihovom fizičkom stanju (gasovitom, tečnom, čvrstom), prema njihovoj promeni trajnosti (karakteristika distribucije, trajnosti, stepenu promene, frekventnosti, verovatnoći javljanja, ...), itd.

1) CIB Report No. 18 „Master lists for structuring docume nts

relating to buildings, building elements, components, materials and services” International Council of Building Research Studies and Documentation, Rotterdam, 1972.

STANDARDI I TEHNIČKI NORMATIVI ZA STABILNE POSUDE POD PRITISKOM

Vlada Vojnović, dipl. ing. Nada Ivanović, dipl. ing.

Posude pod pritiskom predstavljaju, u opštem smislu, opremu odnosno proizvode koji imaju vrlo široku primenu u hemijskoj, prehrambenoj i poljoprivrednoj industriji, energetici, transportu i tzv. procesnoj industriji. Istovremeno posude pod pritiskom se, u većini slučajeva, proizvode kao specifični proizvodi projektovani i konstruisani prema zahtevima tehnološkog procesa odnosno namene koje karakterišu faktori kao što su pritisak, zapre-

Standardizacija 1982./br, 9—10

mina, temperatura, vrsta radne materije, a posebno tzv. akumulirana energija koja sama za sebe ili u sprezi sa prethodnim faktorima čini ove proizvode manje ili više potencijalno opasnim po život i zdravlje ljudi, imovinu i okolinu. Karakter pojedinačne ili maloserijske proizvodnje ovih proizvoda zahteva da se svaka posuda posebno tretira u pogledu izbora rešenja, izbora materijala, proračuna, opremljenosti, pri čemu mora da zadovolji opšte

423