JUS standardizacija
vima za prenos i distribuciju električne energije. izgradnja elektrana sve većih snaga·i prenos električng energije na velike udaljenosti, radi snabdevanja potrošača, transformatora i vodova, dovodila bi do prenosa sve većih reaktivnih snaga i loše ekspioatacije elektroenergeiskog sistema, ukoliko se što veći deo proizvodnje reaktivne snage ne bi locirao u neposrednoj blizini njene potrošnje. :
Najveći deo izvora reaktivne snage u našem elektroenergetskom sistemu je ranije bio instaliran u generatorima elektrana. Poznato je međutim, da je prenos reaktivnih snaga na daljinu ne samo neekonomičan već i štetan, jer to dovodi do loše eksploatacije elektroenergetskog sistema u pogledu reaktivne snage {videti L.3).
U vreme minimalnih režima, opterećenje prenosnih vodova je ispod prirodne snage, a potrebe potrošača i u aktivnom i u reaktivnim snagama su neznatne. Samim tim su i reaktivni gubici u vodovima neznatni, što sve dovodi do povišenja napona na kraju voda (u neopterećenom stanju vodovi 400 i 220 KV se ponašaju kao koridenzatori snage). Ovo povišenje napona u nekim slučajevima može biti znatno i dovesti u pitanje izolaciju postrojenja kao i pravilan rad potrošača, a posebno može dovesti do nedozvoljenog zagrevanja sinhronog generatora statičke nestabilnosti.
U svakom elektroenergetskom sistemu, potrebno je dakie, reaktivne snage tako ispianirati, da se gubici energije u sistemu svedu na najmanju moguću meru, a da aktivna energija koja se prenosi bude najvećeg mogućeg iznosa.
U svetu važi princip da dalekovodi visokog napona 400, 220 i 110 KV ne smeju biti opterećeni prenosom reaktivne snage {videti L.1).
Za kompenzaciju reaktivne snage koriste se:
a) generatoriu elektranama,
b) sinhroni kompenzatori,
c) statičke kondenzatorske baterije (kondenzatori spojeni paralelno ili redno),
d) prigušnice (na dalekovodima).
Stoga se pitanje raspodele reaktivnih izvora energije u
jednom elektroenergetskom sistemu (videti L.1 i L.2},
može u osnovnim crtama svesti na sledeće:
— generatore koji se u elektranama koriste za proizvodnju reaktivne snage za kompenzaciju potrošnje reaktivne snage transformatora u elektrani i jednog dela gubitaka reaktivne snage u prenosnoj mreži;
— sinhrone kompenzatore ili kondenzatorske baterije koje se koriste za proizvodnju reaktivne snage za kompenzaciju preostalog dela gubitka reaktivne snage u prenosnoj mreži i jednog dela gubitka u distributivnoj mreži;
— statičke kondenzatore koji se koriste za proizvodnju reaktivne snage za kompenzaciju neposrednih potroša-
ča i jednog dela reaktivne snage u distributivnoj mreži;
— prigušnice koje se kod nas priključuju na tercijer energetskih transformatora 400 MVA, 400/231 KV i 300 MVA, 400/115 KV sa kapacitetom 50 MVAr, a prgema potrebi kompenzuju reaktivnu snagu i snižavaju napone. U svetu se praktikuje priključivanje prigušnica na dalekovode 750 KV (primer dalekovoda koji povezuje elektroenergetske sisteme SSSR i Mađarske).
Primena paralelno priključenih kondenzatora u energetskim sistemima
Paralelno priključeni kondenzatori daju reaktivnu energiju koja je potrebna uređajima (videti L.i, L.7 i L.8), i služe da se:
— eliminiše ili bar smanji induktivna komponenta struje u kolu;
— poveća naponski nivo prijemnika;
— poboljša, odnosno olakša regulacija napona, uključenjem i isključenjem kondenzatorskih baterija;
— smanjuju aktivni gubici snage u sistemu (3RI?*), kao posledica smanjenja struje u kolu;
— smanjuju reaktivni gubici snage u sistemu (3X1?), takođe kao posledica smanjenja struje u kolu;
— poboljša faktor snage (cos o);
— poveća kapacitet strujnih kola za dodatna korisna opterećenja, a samim tim smanjuju investicije za opremu po KW opterećenja potrošača.
Paralelno priključeni kondenzatori sa potrošačima reaktivne energije {asinhroni motori, fluorescentne svetiljke, transformatori i dr.), u fazi opadanja elektromagnetnog polja sakupljaju oslobođenu energiju i koriste je za pobudivanje sopstvenog elektromagnetnog polja (punjenje kondenzatora). Odmah zatim, u ritmu frekvencije naizmenične struje, kondenzatori, prilikom opadanja elektrostatičkog polja oslobađaju energiju za pobuđivanje elektromagnetnog polja, i to praktično bez gubitaka.
Tako reaktivna energija ,,osciluje” dvostrukom mrežnom frekvencijom između proizvođača i potrošača električne energije. Paralelno priključeni kondenzatori dakle pokrivaju potrebe za reaktivnom energijom, ili bar deo potreba. Kondenzatori paralelno priključeni sa potrošačima daju reaktivnu — kapacitivnu energiju za pokrivanje de!a reaktivne induktivne energije, kao što je prikazano u primeru (sl. 1).
Proizvodnja reaktivne snage se locira u blizini potrošača, da bi se prenos reaktivne energije vršio na što je moguće manju udaljenost. Ovo se postiže:
— pojedinačnom kompenzacijom,
— grupnom kompenzacijom i
— centralnom kompenzacijom.
Pojedinačna kompenzacija reaktivne snage izvodi se tako što je paralelno sa potrošačem priključen kondenzator i uključuje se i isključuje pomoću zajedničkog prekidača (sl. 2).
426 - o ____ _ ___ ___ ___ ___ o oooooooooroFoFr
Standardizacija 1982./br, 9—10