JUS standardizacija

JUS M.E2.153— Zbirka isprava posude pod pritiskom, obavezna primena, u štampi. ·

Do sada se kao prateća dokumentacija posude pod prits-

kom koristila tzv. ,,kotlovska knjiga“ čiji sadržaj nije

praktično bio definisan. Ovim standardom se utvrđuju

podaci koje mora sadržavati zbirka, ane forma pojedinih

dokumenata. Kao uzor za izradu ova dva standarda pos-

lužili su standardi SEV-a.

JUS M.E0.060— Ventili sigurnosti, opšti zahtevi, saprt menom, u štampi.

JUS M.E2.170— Ventili sigurnosti, obavezna primena, u fazi nacrta.

Za bezbednost i sigurnost rada posude naivažniji su ure-

đaji sigurriosti kojima se posuda obezbeđuje od prekora-

čenja najviših radnih parametara od kojih je najbitniji

pritsak. Do sada ventili sigurnosti nisu bili obuhvaćeni

tehničkim propisima tako da je njihova konstrukcija,izra-

da | ispitivanje, kao ı proračun ı izbor pri projektovaniu

posude pod pritiskom zavisila praktično od iskusiva pro-

jektanta ı konstruktora.

JUS M.E2.160— Primeri zavarenih spojeva, nom, u štampi.

JUS M.E2.231— Izbor relegiramih i niskolegiranih čeliKa za delove posuda pod pritiskom, sa primenom, nacrt,

Ova dva standarda sadrže preporuke za izbor praktičnih

rešenja u pogledu izbora materijala i tipova zavarenih

spojeva.

JUS M.E2.154— Tehnički uslovi za primenu posebnih tehnoloških postupaka, nacrt.

Ovim standardom se utvrđuju zahtevi za primenu poseb-

nih (specifičnih) tennoloških postupaka koji bitno utiču

sa prime--—

na kvalitet i pouzdanost posuda, a odnose se na termičko rezanje, zavarivanje i termičku obradu.

Pored navedenih standarda urađena je veća grupa standarda kojima se utvrđuju jedinstveni postupci proračuna bitnih delova posuda pod pritiskom koji su od velikog uticaja i na bezbednost i na štednju materijala ı uopšte cenu izrade. To su standardi sa obaveznom primenom a urađeni su uglavnom na osnovu propisa AD Merkblatt. Iz ove grupe do sada su urađeni objavljeni u 1981. i 1982. godini sledeći standardi:

JUS M.E2.250, 252, 253, 254, 256, 257. i 258 (opšti zahtevi za proračun, omotači, danca, izrezi, Vijci i prirubnice). Iz iste grupe sledeći standardi se nalaze u fazi štampe, pred objavljivanjem:

JUS M.E2.251, 259, 260, 261 i 262 (konični omotači, ravna danca, cevi, debelozidni omotači, kompenzatori)}. Ovih 30 navedenih jugoslovenskih standarda koji su objavljeni ili se nalaze u fazi štampe ili izrade (nacrti) ne za-

· dovoljavaju ni blizu ukupne potrebe, ali ipak predstavlja-

ju neophodan minimum za odgovaraMiću primenu Pravilnika o tehničkim normativima za stabilne posude pod pritskom, a u isto vreme i solidnu osnovu za dalji rad.

U narednom periodu potrebno je da se urade propisi za pojedine vrste posuda pod pritiskom (npr. za izmenjivače toplote, kolone, sudove za tečne atmosferske gasove, loptaste rezervoare i dr.) i standardi za delove posuda pod pritiskom kao što su mešalice, oslonci, priključci, dozvoljena odstupanja mera i oblika posuda, i drugo. Dalji rad i rezultati zavisiće u najvećoj meri od spremnosti i mogućnosti zainteresovanih organizacija da se angažuju na izradi i donošenju ovih propisa i standarda.

KONDENZATORI SNAGE U ELEKTROENERGETSKOM SISTEMU |I TEHNIČKA REGULATIVA U

OVOJ OBLASTI

Gordana Spaić, dipl. ing.

Uvod

Problem racionalnog korišćenja energije se sve više zaoštrava u svetu pa se u svakom elektroenergetskom sistemu teži da se putem odgovarajućih mera gubici električne energije svedu na najmanju meru.

Princip koji u svetu važi, da se 80% reaktivne energije koja je potrebna uređajima u sstemu, podmiruje iz konden-

Standardizacija 1982./br. 9—10

zatorskih baterija postavljenih što bliže tačkama potrošnje, pored ostalih prednosti pruža mogućnost efikasnog smanjenja gubitka električne energije u sistemu.

Potrošači električne energije u sistemu naizmenične struje koriste za svoj rad aktivnu i reaktivnu energiju. Reaktivna energija se takođe troši u transformatorima i vodo-

425