JUS standardizacija

tignutog napretka tehnologije, materijala i koncepcijskih rešenja. U tu svrhu je i dalje neophodna aktivna saradnja na donošenju međunarodnih standarda u okviru TC a33ZlEG:

Literatura

i, Prof. dr Marjan Plaper, dipl. ing.: Principi optimalnosti u mrežama za prenos i distribuciju električne energije, Zajednica jugoslovenske elektroprivrede — Beograd 1980.

2. Nebojša Ivošević, dipl. ing.: Elektroenergetika — Osnovni principi i energetsko-ekonomske informacije, Institut za naučno-tehničku dokumentaciju i informacije — Beograd 1970.

3. Đorđe Dikić, dipl. ing.: Problemi planiranja i eksploatacije elektroenergaetskog sistema Jugoslavije u pogledu reaktivnih

snaga i napona, Referat sa || savetovanja o reaktivnim snaga-

ADITIVI UPREHRAMBENIM PROIZVOĐIMA

Dr Života Živković, dipl. ing.

Aditivi spadaju u supstance koje se normalno ne koriste kao hrana niti su tipični sastojci hrane, bez obzira da li imaju hranijivu vrednosti ili ne. U aditive ne treba ubrajati zagađivače hrane niti supstance koje se dodaju hrani radi povećanja njene hranljive vrednosti. Međutim, industrijska proizvodnja prehrambenih proizvoda se ne može zamisliti bez upotrebe nekog od aditiva odnosno sredstva kojim će se produžiti vek trajanja nekog proizvoda (konzervans) ili radi stabilizacije sistema mast-voda koji je izmenjen u odnosu na osnovnu sirovinu sa željom da se dobije novi proizvod ili da se sirovina što bolje iskoristi. Isto tako dodaju se sredstva — aditivi za sprečavanje oksidacije masti {(antioksidansi) za zakišeljavanje povrća prilikom konzervisanja povrća odnosno radi stvaranja neophodnog odnosa šećer—kiselina u sokovima ili radi sprečavanja zgrudvavanja kuhinjske soli odnosno svih praškastih prehrambenih proizvoda. Takođe treba pomenuti potrebu za dodavanjem boja u cilju povećanja intenziteta boje ili arome tamo gde je zbog načina uparavanja ista iZgubljena. Iz ovog kratkog nabrajanja se može videti da su aditivi uglavnom hemijske supstance, a to već ukazuje da je neophodno voditi računa da se u hrani ne nađu u većim količinama od neophodne ili da se ne dodaju ako to nije neophodno.

Standardizacija 1982./br. 9—10

ma i naponima u elJjektroenergetskim sistemima — Kupari ma-

ja 1970. : · ———

4. Matija Maučec, dipl. ing.: Naponske prilike u NN mrežama i njihov uticaj na gubitke, Elektroprivreda br, 9—10, 1981.

5. Dokumentacija firme ,,Minel“

6. Dokumentacija firme ,,Iskra“

7. Priručnik Westinghause: Prenos i distribucija električne energije, Građevinska knjiga 1964.

8. Cvitan Ivan, dipl. ing,, Fiala Marija, dipl. ing.: Sinhroni motor, kompenzator jalove snage, Referat sa IV savetovanja o kvalitetu električne energije — Split oktobra 1975.

9. Radoš Gavrilović, dipl. ing.: Redni kondenzatori ugrađeni u mrežama srednjeg napona za popravku naponskih prilika, Referat sa || savetovanja o reaktivnim snagama i naponima u elektroenergetskim sistemima — Kupari maja 1970.

Sve ovo jasno pokazuje da se aditivima mora posvetiti posebna pažnja, da su neophodna neprestana proučavanja. Da bi se ozakonilo njihovo prisustvo neophodno je da se reguliše kvalitet i količina koia se u odgovarajući proizvod može uneti. Ovde se polazi najpre od tehnološke nužnosti, odnosno mora se videti u kojoj meri je jedno hemijsko sredstvo potrebno da bi potpomoglo način izrade ili da bi obavilo neki od nabrojanih zadataka. Sledeće pitanje koje se mora znati na samom početku ra2mišljanja o dozvoli da se aditiv upotrebi jesu njegova svojstva kao i čistoća izražena u procentima aktivne supstance bez prisustva teških metala i drugih zagađivača. Istovremeno sa svim pomenutim ispitivanjima još mnogo rigoroznije mora se ispitati toksičnost aditiva vodeći pri tome računa o reakciji između aditiva i sastojaka hrane, uključujući i supstance koje mogu nastati u toku izrade prehrambenog proizvoda odnosno u toku termičke ili neke druge obrade kao i u toku skladištenja.

Ako se zna da su prehrambeni proizvodi predmet široke međunarodne razmene, postaje jasno da je neophodno regulisanje koji se aditivi mogu unositi i u kojoj količini u odgovarajući proizvod. U tom cilju neophodni su međunarodni standardi koji će regulisati ovu materiju a isto tako veoma je važno da svaki nacionalni standard odnos-

431