JUS standardizacija
no propis obuhvati pitanje aditiva uzimajući u obzir određene specifičnosti svake zemlje.
Polazeći od činjenice da se tehnologija neprestano razvija, da se proizvodnja prehrambenih proizvoda unapređuje i da nastaju novi proizvodi, može se razumeti i to da se stalno pojavljuju novi aditivi, nove supstance koje pomažu u preradi prehrambenih proizvoda sa ciljem da se obe-
zbede dovoljne količine hrane za stalno rastuće stanov- ·
ništvo sveta. Međutim, sve izmene u načinu izrade prehrambenih proizvoda mogu imati uticaja na sam proizvod a nesumnjivo i na aditive koji se u njih unose. Iz toga razloga, pored potrebe za proučavanjem novih aditiva, odnosno njihovog ponašanja u hrani, neophodno je staino proučavati i uticaj onih aditiva koji se koriste godinama. Svakako da je za ovakav posao potrebna posebna organizacija i učešće velikog broja stručnjaka, i to širom sveta, a nikako samo u jednom kraju ili još gore u jednoj zemlji. Ovim poslom bavi se međunarodna organizacija Codex alimentarius Commission koja je ustvari združena organizacija FAO i WHO. U okviru Codex-a vrlo uspešno radi Komitet za aditive koji obuhvata sva pomenuta i mnoga druga organizaciona pitanja iz oblasti aditiva. ! pored činjenice da su predstavnici ovog komiteta, posebno radnih grupa, eksperti ız oblasti aditiva, treba istaći da Komitet za aditive ne deluje odvojeno od ostalih komiteta istoga tela pa ni od ostalih komiteta drugih međunarodnih organizacija. Tako se dolazi do kompletnog standarda za pojedini proizvod koji obuhvata u prvom delu kvalitet (hemijski sastav i fizičke osobine) a u drugom spisak aditiva koji se mogu koristiti pri proizvodnji tog proizvoda kao i količine koje se mogu naći u tom proizvodu, zatim dolazi mikrobiološki kvalitet, zagađivači (maksimalne količine) i na kraju deklaracija.
U martu 1982. godine je održano XV redovno zasedanje Komiteta za aditive. Pošto se ovi sastanci održavaju redovno odnosno svakih 18 meseci, pomenuto zasedanje je nastavak započetih poslova u ranijem periodu. U daljem izlaganju biće izneta neka interesantna pitanja koja su obrađivana na XV zasedanju Komiteta za aditive.
Jedno od prvih i veoma važnih pitanja bilo je razmišljanje o izradi nove kompletne Codex liste aditiva, s obzirom da je postojeća nekoliko puta dopunjavana i da je već dosta teško koristiti se njom ako se zna da se svaki aditiv mora tražiti u više dokumenata. Posebno je teško ako se zna da je moguće da je taj aditiv o kome se diskutuje, u vezi sa određenim proizvodom, verovatno u nekom drugom proizvodu već odobren. Pitanje je naišlo na veliko razumevanje, iznošeni su mnogi predlozi. Najviše je bilo onih koji su smatrali da je vreme da se uključe kompjuteri u ovaj posao ali je logično da se sve ovo mora još bolje proučiti kako bi se našlo adekvatno rešenje, to jest ono koje će zadovoljiti sve zemlje članice pomenutih međunarodnih organizacija FAO i WHO.
432
Sledeće pitanje koje je takođe bilo sveobuhvatno odnosi se na arome. Pošlo se od toga da Codex poznaje tri vrste aroma: prirodne, prirodno-identične i veštačke, odnosno sintetičke. Odmah treba reći da prirodno identične arome predstavljaju supstance koje su dobijene sintetskim putem, dakle veštačke, ali tih aroma ima i u prirodnim proizvodima [voću, bilju itd.). S obzirom da je bilo zainteresovanih za one koje se proizvode sintetskim putem a postoje u prirodi, već dosta davno je učinjen kompromis pa su kako je već rečeno one proglašene za prirodno identične. Pritisak proizvođača i ubrzana ispitivanja doprineli su da se za mnoge od tih d3 privremena saglasnost a ispitivanja nastave. Međutim, istovremeno kada je data saglasnost da se mogu koristiti prirodno identične arome, nije data saglasnost za neke prirodne. Sigurno je da se ni u slučaju prirodnih aroma ne može ići bez neophodnih ispitivanja kao i da je sigurno i to da je manji broj proizvođača prirodnih aroma pa su i ispitivanja sporija. Na ovom zasedanju je bilo predloga da se prirodne arome potpuno odvoje od prirodno identičnih ali nije dobijena potrebna većina pa je i dalje ostalo da su neke od njih i dalje samo privremeno odobrene, bez obzira da li su prirodne ili prorodno identične.
U našem važećem propisu nema prirodno identičnih već samo prirodnih i veštačkih aroma. Takođe se ne predviđa ni u nacrtu novog pravilnika o kvalitetu aditiva uvođenje grupe prirodno identične arome, jer se one ubrajaju u veštačke arome. Pitanje aroma bilo je tretirano i na. nekoliko ranijih sastanaka i to uvek u vezi sa nekim određenim proizvodom. Bilo je zahteva. da se pitanje aroma unese u plan i da se počne sa pripremom detaljnijih ispitivanja a time i sa radom na standardizaciji pojedinačnih aroma. Na ovom zasedanju je diskutovano o materijalu koji je radna grupa eksperata za ovu oblast pripremila na bazi dobijenih predloga, primedbi i razmatranja. Zaključak radne grupe je bio da iz više razloga rad na standardizaciji pojedinačnih aroma nije hitan i da ne treba da uđe u prioritetni plan. To je objašnjeno na sledeći način:
— Broj poznatih aroma je veći od broja svih drugih dozvoljenih aditiva;
— količina arome koja se dodaje nekom prehrambenom proizvodu je relativno mala a podvlači se i to da bi svako predoziranje količine arome dovelo do neželjenih promena ukusa odnosno mirisa tog proizvoda pa proizvođač mora da vodi računa o tome;
— najveći broj poznatih aroma se tradicionalno nalazi u hrani ili nastaje u toku biohemijskih procesa odnosno tokom tehnologije izrade proizvoda.
Uz isticanje činjenice da postoje zemlje u kojima nema prirodno identičnih već samo prirodnih i veštačkih aroma treba reći da još uvek ne raspolažemo nekim bližim podacima o samoj aromi odnosno njenom sastavu.
Zračenje hrane sa ciljem da joj se produži vek trajanja,
Ia e:—:—=—0>—0——111a––m II S II O O O: M NR O OM RR NO MA PAN NV VAMA MAI O LN O 0 a O
Standardizacija 1982./br. 9—10