JUS standardizacija

ekonomskih interesa odgovarajućih grana i grupacija a da bi predlaganje politike standardizacije i konkretnih rešenja za standarde trebalo da se vrši na svim onim nivoima na kojima se dogovara i kreira razvojna i poslovna politika organizacija udruženog rada, najprigodnije je da zajednice rešavaju zajednička pitanja iz oblasti standardizacije. Zbog toga je praksa, započeta u nekim granama proizvodnje, gde su zajednice uključene aktivno u planiranje jugoslovenske standardizacije i gde, kao rezultat dogovora svojih članica, daju predloge jugoslovenskih standarda koje Savezni zavod za standardizaciju, kao koordinator i donosilac, preuzima u dalji postupak, pokazala da je to dobar put da se dođe do kvalitetnih standarda i da se poveća dinamika njihovog donošenja. -

Na ovaj način zajednica postavlja standardizaciju, u finkciju razvoja i poslovne politike udruženih OUR i uključuje mnogo veći broj OUR u rešavanje pitanja standardizacije.

Zajednica, na osnovu interesovanja uključenih organizacija, i rezultata koje je ostvarila međunarodna standardizacija u toj oblasti, kao i na osnovu plasmana na stranim tržištima može ažurno pratiti rad na međunarodnom planu i sagledavati potrebe za standardima koje po broju i obimu prevazilaze mogućnosti donošenja jugoslovenskih standarda. U takvim slučajevima, ponekad se pribegava donošenju granskih standarda čak i kada se radi o predmetima koji treba da budu regulisani jugoslovenskim standardima.

Po našem mišljenju, granske standarde ne bi bilo celishodno donositi za oblasti standardizacije koje treba da budu regulisane jugoslovenskim standardima. U tim slučajevima je racionalnije raditi odmah na predlozima za jugoslovenske standarde.

Ukoliko vreme od izrade predloga prednacrta jugoslovenskih standarda, koji je uradila zajednica, do uzimanja u proceduru Saveznog zavoda za standardizaciju, bude suviše dugo, i neprihvatljivo za zajednicu — predlagača nacrta standarda, zajednica može sama taj predlog publikovati i isti razdeliti svojim članicama da ga upotrebljavaju do donošenja jugoslovenskog standarda. Na taj način se zadovoljava potreba zajednice za zajedničkim dokumentom, a pri tome se cela aktivnost usmerava tamo gde gledano dugoročnije, i pripada. Povećavanjem efikasnosti donošenja jugoslovenskih standarda ovi predlozi bi sve brže prerasli u jugoslovemske standarde. Kao što je rečeno efikasnost zavisi od rada komisija za standarde. ;

Od donošenja Zakona o standardizaciji stečeno je veoma bogato iskustvo u postupku izrade jugoslovenskih standarda, koji je propisan zakonom. Komisije za standarde, koje Zakon o standardizaciji koncipira tako, da se, sa ređim izuzecima mogu sve zainteresovane organi-

548

zacije, preko svojih predstavnika, uključiti u njihov rad, odigrale su veoma pozitivnu ulogu u smislu popularizacije standardizacije, transfera znanja putem predstavnika OUR u komisijama, i boljeg shvatanja i rešavanja potreba privrede za standardima.

· Međutim, u radu komisija za standarde postoji i niz sla-

bosti i problema koji koče efikasnu izradu i donošenje jugoslovenskih standarda, a najčešći su: nedovoljan interes za rad u komisijama za standarde u nekim oblastima; za mnoga područja standardizacije, za koja nisu postojali konkretni tekući planovi izrade i revizije standarda, nema komisija za standarde, te se u tim područjima ne prati sprovođenje donetih standarda kao ni međunarodna standardizacija u tim oblastima; nedovoljna je zastupljenost u komisijama svih potreDnih struktura pri izradi i usvajanju jugoslovenskih standarda i drugih propisa; nedovoljna je i neujednačena aktivnost u radu komisija (neredovni dolasci na sastanke, neodgovaranje na tražena pismena mišljenja, neizvršavanje preuzetih obaveza); komisije su preglomazne u početku rada, dok se kasnije u toku rada članstvo osipa itd.

Radi otklanjanja, odnosno ublažavanja prcslema koji postoje u radu komisija za standarde, u Zavodu je započeta sistematska analiza svih pitanja, bitnih za efikasniji rad na jugoslovenskim standardima, pa i mera za racionalniji i kvalitetniji rad komisija za standarde. Osnovni principi budućeg organizovanja i rada komisija za standarde treba da proiziđu iz stava da su komisije za standarde staina radne tela, koja se obrazuju za sva područja standardizacije radi kontinualnog sagledavanja potreba za novim i revizijom postojećih standarda, i kontinualnog i aktivnog praćenja rada tela mečđiunarodnih organizacija za standardizaciju.

Osim mera koje Savezni zavod za standardizaciju preduzima u cilju kvalitetnijeg i racionalnijeg rada komisija za standarde, potrebno je da i svi učesnici u donošanju jugoslovenskih standarda, i sve zainteresovane organizacije i organi aktivno rade u okviru odgovarajućih komisija. Aktivno učešće predstavnika u radu komisija za standarde se u prvom redu sastoji u redovnom razmatranju materijala u okviru komisija, dostavljanju mišljenja na ove materijale, kao i učešću u radu sec ica komisije. Rad. komisija za standarde zahteva znaina finansijska sredstva, angažuje vreme mnogobrojnog stručnog kadra, a da bi se postigle neophodne mere štednje i racionalizacije treba sprovesti racionalniju organizaciju rada i vođenja sednica, obezbediti redovno učešće na sednicama, dobru pripremu i konstruktivan prilaz u rešavanju pitanja koja se razmatraju.

Organizacija koja u svom interesu želi da ima svoga predstavnika u komisiji za·.standarde, mora obezbediti predstavnika koji je dovoljno stručan, odgovoran i ima potrebne kvalitete kao saradnik u jednom telu jugo-

.d ) – – => >Z—S o—–0-_ a – – – - —ı o ––mc——=C=2ZG20. -- II EZ–ZZ Za 2o2––0701v"%5w"U„ _ _____"'_____

Standardizacija 1982/br. 11—12