JUS standardizacija

slovenskog nivoa, i mora mu obezbediti potrebno vreme za rad u komisiji i to tretirati kao njegov redovan radni zadatak u njegovoj radnoj organizaciji.

Članovi komisija treba da prihvataju pojedine obaveze u radu komisija, pojedinih radnih grupa u okviru komisije, u izradi materijala u pojedinim fazama izrade jugoslovenskih standarda i sl. a u skladu sa svojim stručnim znanjem i iskustvom, pri čemu se moraju pridržavati preuzetih obaveza. Svakako da svaki predstavnik OUR mora da ima saglasnost za takvo angažovanje i podršku organizacije, čiji je predstavnik.

Sve organizacije, koje imaju predstavnike u komisijama Zavoda, odnosno imaju organizovane poslove interne standardizacije, trebalo bi da svojim internim aktima regulišu dužnost svojih predstavnika u ovim komisijama njihove obaveze prema organizacijama, čiji su predstavnici, kao i uslove koje organizacija treba da obezbedi za taj njihov rad.

Dobri saradnici u komisijama za standarde mogu biti samo oni saradnici koji su dobro informisani o međunarodnoj standardizaciji u toj oblasti. Blagovremeno dostavljanje međunarodnih dokumenata važnih za ostvarivanje rada na jugoslovenskim standardima, članovima komisija ili radnih grupa morala bi biti praksa u radu komisija za standarde. Zbog toga ovo pitanje u narednom periodu mora dobiti u Zavodu prioritet za rešavanje. Zavod ove probleme treba da

rešava zajedno sa zainteresovanim naučnoistraživačkim.

organizacijama, informaciono_dokumentacionim centrima, drugim organima DPZ i asocijacijama udruženog rada.

Da bi se smanjilo veliko zaostajanje jugoslovenskih standarda za potrebama privrede, kao i za međunarodnom standardizacijom i mnogim razvijenim nacionalnim standardizacijama i da bi se stvorili uslovi za veću štednju, treba pristupiti pojednostavljenju postupka do-

nošenja standarda u slučajevima gde je to moguće. Na -

primer, u slučajevima revizije standarda kada se radi o manjim dopunama i izmenama, u slučajevima kada se rešenja međunarodnih standarda prihvataju u potpunosti i sl. Kao uzor racionalnijeg rada mogu nam posluži-

ti neke nacionalne standardizacije, kao i međunarodna.

standardizacija. . Probleme pravne prirode, koji stoje na putu rešavanja ovih pitanja, usko vezanih sa dinamikom i obimom donošenja standarda i propisa, Zavod će u narednom periodu morati da otklanja.

Aktivno učešće u radu međunarodne standardizacije i efikasnije korišćenje rezultata ovog rada

Jedan od osnovnih problema koji se ističe u programima stabilizacije naše privrede jeste problem povećanja

izvoza. Konstatuje se da se „,treba orijentisati na aktivnu, ofanzivnu ekonomsku politiku, usmerenu na povećanje učešća u međunarodnoj podeli rada na svetskom tržištu“) i da u ,,osnovi treba težiti tome da se celokupna proizvodnja odvila pod uticajem kriterijuma i zahteva svetskog tržišta, bez obzira na to što će se najveći deo proizvodnje i dalje planirati na domaćem tržištu. Neprihvatljivo je da postoje dva kriterijuma, jedan za domaće i druci za svetsko tržište”), Ove konstatacije sadrže u sebi i odgovor na pitanje kakav treba da bude naš odnos prema radu na međunarodnom planu u oblasti standardizacije i prema međunarodnim standardima, kao rezultatima toga rada. Očigledno je da bi izrada jugoslovenskin standarda, neuskla đenih sa međunarodnim standardima dovodila do postojanja dva pomenuta kriterijuma: jednog za domaće tržište — po jugoslovenskim standardima, a drugog za svetsko — po međunarodnim i inostranim standardima. Zbog toga se naša osnovna orijentacija mora sastojati u izjednačavanju jugoslovenskih sa međunarodnim standardima.

Mora se, međutim, istaći da je ova orijentacija uglav-

nom već poodavno prisutna u našoj staidardizaciji,

i da su doneti jugoslovenski standardi u poslednje vre-

me najčešće bazirani na međunarodnim standardima.

Najveći problemi koji sprečavaju potpunije ostvariva-

nje ove orijentacije su:

— sporost u izradi jugoslovenskih standarda kojima se preuzimaju međunarodni standardi i u tome pogledu zaostajanje za tempom izrade i revizije međunarodnih standarda,

— neusaglašenosti u metodološkom pogledu između međunarodnih i jugoslovenskih standarda,

— nedovoljno aktivno učešće naših stručnjaka u radu međunarodnih organizacija za standardizaciju.

O problemima sporosti izrade jugoslovenskih standarda

već je bilo reči.

Jasno je međutim, da se za zadovoljavanje potreba naših organizacija udruženog rada mora posebno rešiti problem efikasnijeg korišćenja međunarodnih standarda u našoj zemlji, u kraćem periodu nego što je period u kojem se može povećati efikasnost donošenja jugoslovenskih standarda do tog nivoa da se time u potpunosti reši i problem korišćenja međunarodnih standarda. Naime, sasvim se oštro nameće potreba iznalaženja načina za zvanično, direktno korišćenje značajnog broja međunarodnih standarda u našoj zemlji na organizovan način, kako prevedenih, tako i neprevedenih. Mora se pri tome istaći da mnoge naše organizacije udruže-

oj —

Citat iz Dokumenta Saveznih društvenih saveta za probleme ekonomske stabilizacije, usvojen na sednici od 9. jula 1982. godine.

549

Standardizacija 1982/br. 11—12