JUS standardizacija

gi problemi su se javili baš zbog nedovoljne koordinacije u sistemu standardizacije i to u prvom redu u području planiranja. Da bi se obezbedio skladan i racionalan razvoj standardizacije koji zahteva naša privreda, programi i planovi aktivnosti donosilaca propisa standardi-

zacije i drugih učesnika u donošenju i primeni standar- .

dizacije moraju biti dugoročni, međusobno usklađeni i realni. Kao rezultat nepostojanja dugoročnih i kompleksnih programa standardizacije u nekim oblastima standardizacije i nedovoljne koordinacije planiranja kao i sprovođenja programa i planova javljaju se brojne slabosti kao na primer: sagledavaju se samo pojedini zahtevi radi ugrađivanja u propise, planovi se prave prema trenutnimi mogućnostima, često besperspektivni jer nisu sagledana dugoročna rešenja, ne pristupa se sin-

hronizovano realizaciji uzajamno povezanih propisa,.

ima dupliranja poslova od strane raznih ili istog donosioca, ne postoji dovoljna disciplina u sprovođenju planova i druge slabosti.

Zatim, u ograničenim finansijskim i kadrovskim uslovima za aktivnosti stadnardizacije, kada se ne može standardizovati u kratkom periodu sve što je potrebno, jedan od glavnih problema koji se mora rešavati je kako dolaziti do izbora prioritetnih predmeta standardizacije. Međutim, vrlo je teško u fazi planiranja, odrediti prioritete u aktivnostima standardizacije sa stanovišta opšteg društvenog interesa, ukoliko nema utvrđenih jedinstvenih kriterijuma u vezi sa efektima standardizacije. Zbog nedostatka takvih kriterijuma, prilikom utvrđivanja planova često je problem šta treba smatrati prioritetnim,a šta ne.

Navedene slabosti mogu se otklanjati samo uz donošenje dugoročnih i kompleksnih programa, međusobno usklađenih, uz disciplinovano pridržavanje donetih programa, što je nemoguće postići bez dobre koordinacije planiranja svih učesnika u sistemu jugoslovenske standardizacije.

Osnove jedinstvenog sistema jugoslovenske standardizacije, dao je Zakon o standardizaciji utvrdivši osnovne ciljeve i politiku standardizacije, načine i oblike koordinacije pri planiranju i sprovođenju aktivnosti standardizacije, osnovne postupke u donošenju standarda i obaveze u pogledu informisanja. Tako je Zakon odredio da Savezni zavod za standardizaciju koordinira programiranje ı planiranje standardizacije tehnološki jedinstvenih sistema organizacja udruženog rada udruženih u poslovne i druge samoupravne zajednice i organizacija udruženog rada ı da u pripremi godišnjih i višegodišnjih planova standardizacije, obavlja najšire konsultacije sa zainteresovanim organizacijama udruženog rada, privrednim komorama i drugim samoupravnim organizacijama i zajednicama i organima društveno-političkih zajednica. U cilju praćenja sprovođenja politike utvrđene Zakonom o standardizaciji, utvrđiva-

nja potrebnih izmena Zakona, utvrđivanja zajedničkih programa i usklađivanja programa pojedinih donosilaca standarda i drugih propisa sa zajednički utvrđenim programima, Zakon je predvideo institut društvenog dogovora svih donosilaca saveznih, republičkih i granskih propisa iz oblasti standardizacije. Osim navedenih pitanja dogovorom treba da se usklađuju i pitanja unapređivanja tipizacije, unifikacije i kvaliteta proizvoda, radova i usluga, izgrađivanja jedinstvenog informacionog sistema o standardizaciji, kao i druga pitanja od zajedničkog interesa za potpisnike ovog dogovora. U okviru društvenog dogovora treba da se ostvari usklađivanje stavova Federacije, republika i autonomnih pokrajina, naročito u oblastima u kojima postoji nedovoljna razgraničenost nadležnosti za donošenje propisa, zatim mehanizam zajedničkog planiranja donošenja propisa u oblastima u kojima je potrebno sinhronizovano doneti savezne i republičke, odnosno pokrijinske propise. Po našem mišljenju, u cilju jedinstvenog planiranja aktivnosti standardizacije, potrebno je da potpisnici društvenog dogovra, kao prioritetan zadatak, definišu metodološke elemente za obezbeđivanje jedinstva planiranja standarda, što je preduslov za međusobno usklađivanje planova pojedinih donosilaca propisa i za šire akcije zainteresovanih strana pri razmatranju pojedinih programa standardizacije i s tim u vezi praćenja realizacije tih programa. Takođe smo mišljenja da je dalji zajednički zadatak potpisnika društvenog dogovora izrada pomenutih kompleksnih programa standardizacije, po privrednim granama i grupacijama, koji bi bili baza za izradu planova pojedinih donosilaca propisa. Na ovaj način bi se obezbedilo sinhronizovano donošenje i sveobuhvatnost standardizacije u Jugoslaviji.

Povećanje efikasnosti rada na jugoslovenskim standardima Na osnovu sagledavanja raznovrsnih problema koji ogra ničavaju broj i tempo donošenja jugoslovenskih standarda, uočeni su sledeći glavni putevi za poboljšanje takvog stanja:

— veće uključivanje poslovnih i drugih samoupravnih zajednica u proces izrade i donošenja jugoslovenskih standarda,

— povećanje efikasnosti rada komisija za standarde,

— pojednostavljenje postupka i načina uobličavanja jugoslovenskih standarda, gde je god to moguće.

U onim granama gde su poslovne i druge samoupravne

zajednice aktivno uključene, ili su one nosioci početne

faze izrade jugoslovenskih standarda, pokazalo se da su tako doneti jugoslovenski standardi kvalitetniji i da se brže završavaju u daljim fazama izrade. S obzirom da se zajednice formiraju radi potrebe zajedničkog rešavanja problema poslovanja, ili radi objedinjavanja tehno-

547

5

Standardizacija 1982/br. 11—12