JUS standardizacija

kcji rede, ili treba da rade u komisijama za standarde. U vazi sa tim, raditi na obezbeđivanju literature iz ove oblasti;

— oirig:-nizovati komisije za standarde kao stalna radna tela za kontinualno sagledavanje potreba za jugosiovenskim standardima, potreba za donošenjem novih i revizijom postojećih jugoslovenskih standarda i za kontinualnim praćenjem i učešćem u radu tela međunarodnih organizacija.

— povećavati efikasnost rada komisija za standarde u prvom redu putem racionalnije organizacije i postupka rada, uprošćavanja postupka donošenja jugoslovenskih standarda gde god je to moguće, veće aktivnosti svih učesnika u radu komisija;

— povećati informisanost članova komisija za standarde o radu na međunarodnom planu a koji je važan za ostavarivanje planova donošenja jugoslovenskih standarda;

— povećati efikasnost korišćenja međunarodnih standarda, kako putem efikasnije izrade jugoslovenskih standarda koji odgovaraju međunarodnim, tako i iznalaženjem načina za zvanično direktno korišćenje međunarodnih standarda na organizovan način;

— uskladiti i poistovetiti proces izrade jugoslovenskih standarda sa procesom izrade međunarodnih standar

da kako bi se racionalnije koristili kadrovi i ostali resursi i povećalo aktivno učešće naših stručnjaka u radu međunarodnih organizacija za standardizaciju. Da bi se izneti zaključci ostvarili potrebno je da sve društvene snage u procesu standardizacije daju svoj odgovarajući doprinos. Posebno značajan doprinos treba da da Savezni zavod za standardizaciju, naročito kroz bolju organizaciju, racionalizaciju i unapređenje rada komisija za standarde, kroz rešavanje problema bolje informisati o radu na međunarodnoj standardizaciji i efikasnije korišćenje međunarodnih standarda. Značajan doprinos treba da daju i organizacije udruženog rada, kako direktno, tako i kroz svoje zajednice i asocijacije, naročito u pogledu povezivanja standardizacije sa osnovnim privrednim aktivnostima, aktivnijeg uključivanja u planiranje i izradu jugoslovenskih standarda i u pogledu aktivnog učešća na međunarodnom planu.

· Potpisnici društvenog dogovora treba poseban doprinos

da daju unapređenju planiranja i obrazovanju kadrova. U tom cilju potrebno je da se društveni dogovor što pre potpiše i otpočne sa sprovođenjem. Obrazovanje kadrova treba takođe da bude obaveza društveno-stručnih organizcaija (SADUS, JUSK i dr).

KOMPLEKSNI PROGRAM STANDARDIZACIJE U OBLASTI CRNE METALURGIJE

Anđelija Gajić, dipl. ing. Slavica Trivić, dipl. ing.

Crna metalurgija ima bitan uticaj na nivo i dalji razvoj privrede Jugoslavije, jer daje osnovni materijal za preradu velikom broju industrijskih grana kao na primer mašinogradnji, preradi metala, građevinarstvu, saobraćaju, hidrogradnji.

Nije zanemarljiv podatak da Jugoslavija izdvaja znatna devizna sredstva za direktan i indirektan uvoz čelika. Ekonomski značaj proizvoda crne metalurgije zahteva racionalnost u proizvodnji i portrošnji čelika i drugih

. proizvoda crne metalurgije. Svoj nemali prilog uštedi metala daje standardizacija proizvoda, koja treba da bude odraz stvarnih mogućnosti proizvodnje i potreba potrošača. Ocenjujući uticaj koji proizvodi ove grane imaju na ekonomičnost poslovanja u granama koje koriste te proizvode, Savezno izvršno veće je na 534. sednici održanoj 15. aprila 1982. godine usvojilo ,,Kompleksni program standardizacije u oblasti crne metalurgije”.

551

Standardizacija 1982/br. 11—12