JUS standardizacija

nog rada u svom poslovanju koriste, svaka za sebe, u velikom broju međunarodne standarde i da one ukazuju na tu potrebu organizovanog i zvaničnog korišćenja ovih standarda. Isto tako, nameće se potreba uprošćavanja postupka izrade onih jugoslovenskih standarda koji su zasnovani na međunarodnim. U tom pravcu Savezni zavod za standardizaciju je delimično preduzeo korake pripremajući metodološko uputstvo za izradu jugoslovenskih standarda, koje odgovara metodološkim uputstvima međunarodnih organizacija. Problem nedovoljno aktivnog učešća u radu međunarodnih organizacija za standardizaciju proističe dobrim delom iz nedovoljnih kadrovskih i materijalnih resursa. Međutim, problem je i u tome što se ti resursi ne koriste na najbolji način. Kod nas se još uvek u praksi, a verovatno dobrim delom i u shvatanjima, gleda na procese izrade međunarodnih i jugoslovenskih standarda kao na dva odvojena procesa, pa se resursi koje odvajamo za ove procese sabiraju. Ta praksa i to shvatanje su prevaziđeni , mnogo koštaju i čine nas daleko nemoćnijim nego što u stvari jesmo. U razvijenim zemljama izrada nacionalnih standarda ide pretežno kroz izradu međunarodnih, tako da razmatranje predloga međunarodnih standarda za njih istovremeno predstavlja i razmatranje predloga njihovih nacionalnih standarda. Na ovaj način su ove zemlje u stanju da za rad na međunarodnom nivou koriste pretežni deo svojih resursa. Prema podatku od pre nekoliko godina Francuska, na primer, koristi GO % svojih ukupnih snaqa za rad na međunarodnoj standardizaciji, a prema najnovijim podacima Velika Britanija danas u ove svrhe koristi 70 %. Postavlja se pitanje koliko od raspoloživih snaga mi koristimo za rad na međunarodnoj standardizaciji; naša procena je da je ta brojka ispod 10 %. Dakle, problem povećanja našeg aktivnijeg učešća u radu na međunarodnom planu treba, po našem mišljenju, videti, pre svega, u tome da se proces izrade jugoslovenskih standarda sve više poistoveti sa procesom izrade međunarodnih standarda. Time bismo postigli više pozitivnih efekata: bili bismo više u toku međunarodnih zbivanja, povećali bismo svoj uticaj na ova zbivanja, imali bismo. kvaltetnije jugoslovenske standarde i racionalnije bismo koristiti raspoložive snage.

ZAKLJUČCI

Imajući u vidu iznete podatke i razmatranja u referatu, može se oceniti da je jugoslovenska standardizacija, i pored uočenih slabosti i nedostataka, ostvarila značajne rezultate i izabrala u osnovi zdrav pravac razvoja — ravnopravno uključivanje u savremene privredne tokove u svetu.

Rezultati koji najviše ohrabruju su kontinuitet u radu i neprekidno povećavanje broja učesnika u aktivnostima

550

standardizacije, sve veće ostvarivanje kompleksnog rešavanja problematike standardizacije i sve oštrija svest o daljim potrebama i slabostima koje treba otklanjati. Praksa sve više potvrđuje da Zakon o standardizaciji počiva na naprednoj koncepciji integralnog pristupa

· standardima, tehničkim normativima, normama kvali-

teta i sistemu atestiranja. Uočene slabosti, kao Sto su: još prisutni problemi razgraničenja nadležnosti, starost donetih dokumenata i sporost njihovog revidiranja, nesklad između potreba ı realizacije istih, itd., rezultat su s jedne strane sporog menjanja starih navika ı gledanja na ovu problematiku, burnog razvoja same aktivnosti, pri čemu svest O potrebama ide znatno ispred stvaranja mogućnosti Za realizaciju istih, a sa druge strane, rezultat su objektivno ograničenih snaga koje se, u ovoj dosta teškoj privrednoj situaciji, mogu angažovati na poslovima koje zahteva ova aktivnost. Treba, pri tome, imati u vidu da su koristi od standrdizacije dugoročne i da dolaze tek posle određenog perloda, te da zbog toga standardizacija često gubi prioritet u odnosu na one akcije koje su neophodne za hitna rešavanja i „gašenje požara” kojih je danas sve više. Međutim, iz razmatranja u referatu proizilazi da bi se uočene slabosti mogle suzbiti i u perspektivi otkloniti, ako bi se napori koncentrisali na delovanje u odrećienim pravcima ı na otklanjanje bitnih uzroka ovih slabosti: jačanje kadrovske baze, bolju koordinaciju, unapređivanje postupaka rada, aktivnije učešće u radu međunarodne standardizacije i bolje korišćenje rezultata ovog rada u oblasti standardizacije.

Zaključak je da treba, između ostalog:

— planiranje standardizacije bazirati na politici i programima izvoza, razvoja prioritetnih grana, na planovima supstitucije uvoza, štednje energije, racionalne proizvodnje sredstava za opšte narodnu odbranu i na drugim strateškim planovima;

— definisati stručne kriterijume i uvesti praksu da se prilikom davanja predloga standardizacije daju, na osnovu tih stručnih kriterijuma, podaci o tome šta će se standardizacijom postići;

— planiranje zasnivati na kompleksnim i dugoročnim sagledavanjima, a obezbediti veću disciplinu u sprovođenju planiranih zadataka;

— u većoj meri uključivati poslovne i druge samoupravne zajednice u proces planiranja i izrade jugoslovenskih standarda i ostvariti što veće njihovo angažovanje naročito na poslovima početne faze izrade JUS standarda;

— u poslove standardizacije uključivati i one delove društva koji do sada nisu uključeni, posebno više uključivati najstručniji kadar u zemlji;

— stalno raditi na obrazovanju kadrova u vezi sa standardizacijom, naročito pružati znanje stručnjacima

uuu a ______________-___________ " __ IE II E E

Standardizacija 1982/br. 11—12