JUS standardizacija

sadržaj mlečne masti za mlečni sladoled najmanje 2,5 % a za krem sladoled 8 %.

U članu 118. Pravilnika, data je mogućnost da se proizvodi mlečni sladoled od obranog mleka. | Šećer — saharoza se prema članu 120. Pravilnika može delimično zameniti sa drugim zaslađujućim sredstvima koja su definisana u članu 111. ovog Pravilnika. Međutim, druga zaslađujuća sredstva mogu učestvovati sa najviše 50 procenata.

Uslovi koje mora ispuniti krem sladoled, propisani su u članu 123. Posebno treba zapaziti izmene koje su unete u ovaj Pravilnik a koje se odnose na sadržaj mlečne masti koji iznosi najmanje 8 %. Isto tako, ovde je propisano da sadržaj ne može biti ispod 14 % i da je ukupna suva materija najmanje 30 %.

| dalje se daje mogućnost proizvodnje sladoleda za dijabetičare (član 126. Pravilnika). Ovaj sladoled se razlikuje samo po tome što umesto šećera ima neko drugo zaslađujuće sredstvo dok svi ostali parametri koji važe

za mlečni ili krem sladoled moraju biti ispunjeni i u slučaju sladoleda za dijabetičare. Svakako da će se Iz imena videti da li je to mlečni ili krema sladoled za dijabetičare.

Smeša za sladoled se stavlja u promet kao — tečna smeša za sladoled i sladoledne smeše u prahu. Nisu propisani neki posebni uslovi već samo obaveza da sladoled proizveden od odgovarajuće smeše mora da ispunjava uslove propisane za određeni sladoled (mlečni ili krem) Vidi se da je pod pojmom sladoled u ovom Pravilniku obuhvaćen proizvod kod koga je osnova mleko. Međutim, poznato je da pored takvog proizvoda, imamo ı proizvode koji su veoma slični ali su neki sastojci mleka zamenjeni drugim sastojcima. Takvi proizvodi ne mogu da nose naziv sladoled već se prema odredbama ovog Pravilnika zovu zamrznuti deserti.

Prema članu 136. Pravilnika, zamrznuti deserti prave se ı stavljaju u promet kao: mlečni desert, voćni desert, aromatizovani desert i vodeni desert. Za svaki od ovih deserta propisani su uslovi, odnosno dodato je ono po čemu se razlikuju od sladoleda, s tim što se poziva na pojedine odredbe koje se odnose na sladoled.

Glava IV ovog Pravilnika obuhvata sirila i čiste kulture. Ovom prilikom treba istaći samo razlike u odnosu na stari Pravilnik. Iz člana 152. Pravilnika se vidi da je „ovim Pravilnikom omogućena proizvodnja pa i korišćenje, pored sirila animalnog porekla, još i sirilo mikrobnog porekla.

U poslednjem V poglavlju ovog Pravilnika propisani su uslovi pakovanja kao i način označavanja svih proIzvoda iz ovog Pravilnika. Za razliku od straog Pravilnika u kome su bile i odredbe koje se odnose na pakovanje i označavanje, pored parametara za kvalitet, ovde je to potpuno izdvojeno čime je olakšana primena Pravilnika. U članu 162. Pravilnika, propisano je pakovanje mleka

568

kao i pasterizovanog i sterilizovanog mleka. Mada se pasterizovano mleko stavlja u promet samo kao originaIno upakovano, predviđena je mogućnost da se, izuzetno za bolnice i fabrike može stavljati u promet u kantama. Pored osnovnih podataka koji su propisani u članu 3. Pravilnika deklaracija za mleko kao i za sve vrste pasterizovanog i sterilizovanog mleka mora obuhvatiti i: ,,procenat masti kao i podatak o homogenizaciji ako je ista primenjena”. Sledeća obaveza, koje nije bilo u starom Pravilniku je „Datum proizvodnje ı rok upotrebe ili samo „,upotrebljivo do”. Znači ostavlja se proizvođaču da odredi rok trajnosti proizvoda ali i da to deklariše. Ovi podaci moraju biti lako uočljivi.

Ovim Pravilnikom je jasno uslovljeno da naziv proiZvoda koji se piše najkrupnijim slovima bude PASTERIZOVANO MLEKO, PASTERIZOVANO DELIMIČNO OBRANO ili PASTERIZOVANO OBRANO MLEKO. Ovo isto važi i za sve vrste sterilizovanog mieka. Pored toga, delimično obrano mleko na ambalaži mora da ima jednu traku crvene boje, širine 2 cm, a obrano mleko plave boje takođe širine 2 cm.

U članu 165. Pravilnika, propisani su uslovi Sakovanja svih vrsta fermentisanog mleka.

Deklaracija za jogurt ili kiselo mleko, pored osnovnih podataka, mora da sadrži i podatak o sadržaju mlečne masti. Međutim, ovaj podatak je jedino, samo kod jogurta ili kiselog mleka, koji su proizvedeni od pasterizovanog mleka sa 3,2 % mlečne masti. Ako se jogurt ili kiselo mleko proizvode od delimično obranog mieka, to se mora videti iz naziva — JOGURT OD DELIwWIIČNO OBRANOG ODNOSNO OBRANOG MLEKA kao i podatak o sadržaju mlečne masti.

Deklaracija za voćni jogurt, pored pomenutih podataka, mora da sadrži i podatak o vrsti voća ili proizvoda od voća. Znači iza onog naziva JOGURT 2,5 % mlečne masti stajaće SA KAJSIJOM ili sl.

Vrlo često se na jogurtu odnosno kiselom mleku našla pored tog imena, još i reč „EKSTRA”. Da ne bi dolazilo do zabune, ovim Pravilnikom u članu 168. propisano je da naziv ,,ekstra” može da nosi samo jogurt odnosno kiselo mleko sa sadržajem masti višim od 4 %. Deklaracija za mlečne napitke koji se inače ~ “oizvode po proizvođačkoj specifikaciji, jer sem osnovnih odnosno najelementarnijih podataka nije propisan nijedan parametar, mora da sadrži podatke o količini dodatih sastojaka, odnosno onih sastojaka koji ulaze u sastav napitka kao i podatak o sadržaju mlečne masti. Deklaracija za zgusnuto mleko mora da sadrži podatke o sadržaju mlečne masti i o ukupnoj suvoj materiji. Zaslađeno — kondenzovano mleko mora, pored ovog, da sadrži i podatak o količini dodatog šećera. Deklaracija za sve vrste mleka u prahu obuhvata osnovne podatke, a od osnovnih sastojaka deklariše

Standardizacija 1982/br. 11—12