JUS standardizacija

5) propisivanja metroloških uslova za merilo;

6) propisivanja metroloških uputstava za pregled merila. Zakonom o mernim jedinicama i merilima (,,Službeni

list SFRJ, br. 13/76 i 74/80) utvrđeno je da se u jav-

nom saobraćaju u SFRJ mogu upotrebljavati samo one jedinice koje su predviđene u tom Zakonu, a koje se mogu svrstati u tri grupe:

— merne jedinice Međunarodnog sistema mernih jedinica (SI),

— merne jedinice van SI koje su izuzetno dopuštene, — decimalne merne jedinice. Realizacija jugoslovenskih (primarnih) etalona predstavlja složen problem u okviru zadataka metrologije. Na ovom problemu se moraju angažovati najstručniji kadrovi a tehnička i merna oprema mora biti na samom vrhu tehničko-tehnoloških dostignuća. Jugoslovenski (primarni) etaloni osnovnih i izvedenih jedinica ostvaruju se na bazi definicija koje utvrdi Generalna konferencija za tegove i mere. Sekundarni etaloni su etaloni čije su vrednosti utvrđene poređenjem sa Jugoslovenskim (primarnim) etalonom, a služe za proveravanje radnih etalona.

Šema prenošenja vrednosti merne jedinice sa jugoslo-

venskog (primarnog) etalona na sekundarne etalone,

sa sekundarnih etalona na radne etalone i sa radnih etalona na merila sadrži:

— nazive etalona, odnosno merila,

— Opsege merenja vrednosti fizičke veličine u kome se dati etalon određuje kao: etalon određenog nivoa, odnosno u kome merilo meri, .

— granice merne nesigurnosti etalona u datom opsegu merenja u kome se upotrebljava kao etalon, odnosno granice dopuštenih grešaka merila u datom opsegu merenja,

— merne metode za prenošenje vrednosti merne jedinice, Dinamičan razvoj savremene tehnike i tehnologije do-

veo je do toga, da su se u raznim oblastima merenja u

mnogome smanjile, a i sve više se smanjuju dopuštene

reprodukcije jedinica fizičkih veličina od etalona do merila. Prvenstveni razlog „zbližavanja” etalona i merila je usporen tempo naučnih istraživanja u oblasti metrologije u poređenju sa opštim tehničkim progresom.

Zato se pred metrologijom u svetu, krajnje oštro pos-

tavlja pitanje o sprovođenju širokog fronta fundamen-

584

·

talnih istaživanja, usmerenih na postizanje kvalitetno novog saznanja o zakonitostima prirode. U vezi sa tim, bitna su dva aspekta metrologije u svetu:

'— razrada novih principa i metoda merenja, stvaranje

novih unikatnih materijala i izučavanje mogućnosti njihovog korišćenja i

— sprovođenje fundamentalnih istraživanja u raznim oblastima prirodnih nauka, koja proističu iz različitih potreba privrede.

Pregled merila najčešće se vrši u laboratorijama: organizacija udruženog rada koje proizvode ili opravljaju merila, ovlašćenih organizacija udruženog rada i organizacija udruženog rada koje koriste merila. Da rezultati pregleda ne bi zavisili od mesta na kojem je pregled obavljen propisuju se minimaini uslovi u pogledu radnih prostorija, opreme i stručne spreme radnika,koje navedene organizacije udruženog rada treba da ispunjavaju, da bi pregled merila mogao da se vrši u njihovim laboratorijama.

Cilj donošenja metroloških uslova i uputstava je da se

postigne merno jedinstvo (propisivanje potrebnih me-

troloških svojstava merila) još u samom početku (proizvodnji ili uvozu merila) kao i da se omogući istovetnost uslova i metoda pregleda merila da bi se merni rezultati mogli međusobno upoređivati i koristiti. Posledice nedostatka broja metroloških uslova i metroloških uputstava trpi celo društvo jer se usporava uključivanje opremljenih laboratorija u rešavanje zadataka metrologije, uvoze se merila sumnjivih metroloških kvaliteta, a usporen je i razvoj domaće proizvodnje merila.

Isto tako, pregled rnerila ne vrši se na jedinstven — pro-

Disan način.

Obezbeđenjem metrološki ispravnih merila postižu se

osnovni ciljevi delovanja sistema metrologije, a to su:

— povećanje kvaliteta proizvodnje — smanjenje škarta u proizvodnji (boljom i tačnijom kontrolom karakteristika upotrebljenih materijala, parametara ·: tehnoloških procesa i kvaliteta samog proizvoda);

— stvaranje uslova za bolju kooperaciju u proizvodnji i za razvoj specijalizovane proizvodnje (tačnim merenjima postiže se dobijanje delova savršeno definisanih karakteristika, dimenzija i sl.), čime se postiže dobra kompatibilnost delova, njihova laka zamenljivost i sl;

— efikasno korišćenje materijalnih dobara, energetskih izvora i prirodnih bogatstava, kao i efikasno

IImI—:–I:Ii _—e —–I IKO gg:dEST _ –J- – e =: RLLo_nı}Qsa –—I ImIII—:II–m e inISiASEIKI O =e— –V –– a –:I —_.—_—zC————

| Standardizacija 1982/br. 11—12