JUS standardizacija

(b) da se obaveza prodavaca da osiguraju bezbednost, kvalitet, odgovarajuće upotrebne karakteristike ili druge karakteristike robe i usluga lakše ostvaruje kada proizvođač stavi znak saobraznosti sa standardom ili podnese atest; i

(c) da nacionalni i regionalni sistemi atestiranja, posebno oni koji su obavezni, mogu stvoriti

prepreke međunarodnoj trgovini.

SLOŽILI SU SE DA

— Viade EEK treba da potpomažu zaključivanje sporazuma o atestiranju kada je to opravdano radi postizanja globalne ekonomske koristi za međunarodnu trgovinu. U smislu ove preporuke, pod sporazumom o atestiranju se podrazumeva sporazum koji stvara uslove za uzajamno prihvatanje sistema atestiranja ili srodnih postupaka čiji je cilj da se olakša trgovina;

— Vlade EEK treba u pogledu takvih sistema atestiranja, da uzmu u obzir bitne odredbe članova 7, 8 i 9 GATT Sporazuma.o tehničkim preprekama trgovini; — Vlade EEK treba da pruže podršku nadležnim nacionalnirn institucijama u primeni ISO/IEC Kodeksa principa o sistemima atestiranja i standardima Koji su s njima u vezi (sadržan u Dodatku |);

— Vlade EEK treba da podstiču uspostavljanje i jačanje kontakata između nacionalnih organizacija za standardizaciju u različitim zemljama članicama, koje su odgovorne za sisteme atestiranja, a koji su važni za međunarodnu trgovinu;

— Viade EEK treba da primenjuju sledeća uputstva u cilju unapređivanja sporazuma o atestiranju i da potpomažu njihovu primenu;

Svrha

1.1 Glavna svrha sporazuma o atestiranju treba da bude stvaranje uzajamno povoljnih uslova za privrednu saradnju između zemalja.

Članstvo

1.2 Strane u sporazumu o atestiranju mogu biti države, grupe država, vlade ili nacionalne organizacije za standardizaciju. U poslednjem slučaju, one mogu biti vladine ili nevladine.

1.3 Sporazumi o atestiranju treba da budu otvoreni za učešće bilo kojoj strani koja je voljna da prihvati postojeća pravila i obaveze i koja je u stanju da se povinuje tim pravilima i obavezama. Pristupanije treće strane sporazumu o atestiranju može biti

592

uslovljeno konsultacijom u vezi sa tehničkom i ka-

drovskom osposobljenošću strane koja traži učeš-

će.

Napomena: Pod učešćem u sporazumu o atestiranju podrazumeva se prihvatanje, od strane učesnice, prava i obaveza da atestira ı da prihvata ateste na osnovu pravila sporazuma.

Jednakost prava, obaveza i postupaka

1.4 Sporazumi treba da se zasnivaju na principima jednakosti prava i obaveza i na jednakom postupku sa svim proizvodima ı uslugama koje obuhva{a sporazum, uvezenih ili domaćih. Ovaj iednak postupak odnosi se ne samo na same sisteme atestiranja već takođe na propisane uslove u odnosu na date proizvode kao što su takse i drugi troškovi, (Videti takođe preporuku E).

Dostupnost informacija

1.5 Sporazumi o atestiranju treba da se u celini objavljuju. Treba omogućiti da imena i adrese organizacija za atestiranje, učesnica u sporazumu, kao i odgovarajuće informacije o njihovim aktivnostima, budu lako dostupni.

Uzajamno priznavanje atesta i rezultata ispitivanja

1.6 Glavni cilj sporazuma o atestiranju trepa da bude

uzajamno priznavanje atesta i rezultata ispitivanja koja se obavljaju u zemlji koja izvozi u skladu sa dogovorenim postupcima za utvrđivanje saobraznosti karakteristika kvaliteta sa standardima ili tehničkim propisima. Ovlašćene institucije za atestiranje treba da imaju potreban kadar i adekvatnu opremu, da budu sposobne da garantuju da postupci pri atestiranju ispunjavaju zahteve sporazuma o atestiranju. Od njih se može tražiti da se osiguraju u pogledu mogućih odgovornosti koje mogu nastati kao posledica operativnog sprovođenja.

Usaglašavanje standarda i tehničkih propisa

1.7 Sporazumi o atestiranju treba da se zasnivaju na

usaglašenim nacionalnim standardima i tehničkim propisima, regionalnim standardima, ili prvenstve-

no međunarodnim standardima gde oni postoje. S druge strane, sa tačke gledišta trgovine, moguće je, u prelaznom periodu i sa različitim tehničkim propisima ostvariti cilj ako se zemlje pridržavaju principa uzajamnog priznavanja rezultata ispitivanja.

Standardizacija 1982/br. 11—12