JUS standardizacija

da sa međunarodnim standardom, ili davanjem direktno, unutar svoje sopstvene teritorije, odgovarajućeg statusa ovim drugim. Ako je potrebno odstupiti od međunarodnog standarda, to mora biti naznačeno u nacionalnom standardu prilikom njegove sledeće revizije.

5. Ako regionalno međuvladino telo bude moralo da zahteva od regionalnih organizacija za standar-

dizaciju da donesu standarde na koje se nacionalne vlade pozivaju u propisima, ISO i IEC članice, koje pripadaju toj regionalnoj organizaciji treba da se postaraju da odgovarajući ISO i IEC standar di budu uzeti u obzir pri donošenju regionalnog standarda, a kad god je to moguće, prvenstveno treba da se postaraju da se ISO ili IEC standard

usvoji kao regionalni standard. | |Prevod | 1

DVANAESTA GENERALNA SKUPŠTINA MEĐUNARODNE ORGANIZACIJE ZA STANDARDIZACIJU ISO

Dvanaesta Generalna skupština Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO) održana je u Torontu (Kanada) od 13. do 17. spetembra 982. godine uz učešće 200 delegata sa svih šest kontinenata, Domaćin ove Generalrie skupštine bio je Savet za standarde Kanade (SCC). |

Pored uobičajenih plenarnih zasedanja u program Skupštine bile su uključene dve javne sednice posvećene problemima koji su od podjednakog značaja za svet standardizera kao i za svet u celini: izvori energije su bili tema prve javne sednice a druga je bila posvećena interesima zemalja u razvoju i njihovo učešće u radu međunarodne standardizacije. Ove javne sednice održane su 14. i 15. septembra. Na prvoj koja je održana pod predsedništvom gospodina Paton-a, generalnog direktora Udruženja za standarde Australije, bilo je saopšteno pet referata u kojima su obrađena pitanja izvora energije od one za industriju do energije za potrebe domaćinstva. Druga javna sednica koja je trajala čitav dan i kojoj je predsedavao gospodin Hennesy, iz Saveta za standarde Kanade, imala je Četiri izvestioca i to: iz Japana, Nigerije, Savezne republike Nemačke i Čilea a težište joj je bilo razmatranje uloge i značaja standardizacije u zemljama u razvoju kao i učešće ovih zemalja u radu međunarodne standardizacije. Kao rezultat rada Generalne skupštine doneto je deset rezolucija na plenarnim zasedanjima Skupštine:

Rezolucija 1/1982

Generalna skupština usvaja zapisnik sa XI Generalne skupštine, održane u Ženevi 1979. godine koji je dostavljen

aa a a a a –——— Ko —–I—-—-— II –——: _— – MKK —–——0_—<=<=<======

Stendardizacija 1982/br. 11—12 —

članicama ISO 1. maja 1980. godine, i traži od Generalnog sekretara da unese u original koji se čuva u Centralnom sekretarijatu, dopune koje su dali DGO (Portugalija} i ISI (Indija) a koje su date u aneksu dokumenta ISO/GA 1982—4/1.

Rezolucija 2/1982

Generalna skupština (na osnovu) IEC/ISO Sporazuma iz 1976. godine u kome se ove dve organizacije pozivaju na saradnju jer zajedno čine sistem međunarodne standardizacije u celini, želi da održi i oiača takvu saradnju,

ističući da je preduslov za efektivnu saradnju na međunarodnom nivou dobar odnos između predstavnika dve nacionalne organizacije,

naglašava od kolikog je značaja obezbediti jedinstven stav nacionalnih organizacija po onim pitanjima koja su od zajedničkog interesa za ISO i IEC,

poziva članice ISO da razmotre odnos između ISO i iEC predstavnika u njihovim zemljama da bi se omogućilo da komunikacije, saradnja i koordinacija budu zadovoljavajući, i

traži da se članice ISO u potpunosti angažuju u obezbeđivanju bliske saradnje na nacionalnom nivou sa IEC predstavnicima u svojim zemljama.

Rezolucija 3 Generalna skupština,

Ističući da je prema rezoluciji 12/1979 Generalne skupštine, Savet odobrio ISO Program razvoja za 1981—1982

599