JUS standardizacija

Ili. Primena Prioritetne liste

3. Sekretarijat EEK treba uz pomoć grupe eksperata za

politiku standardizacije:

(a) da napravi popis svih organizacija koje priprema ju dokumenta standardizacije u određenoj oblasti ıli za određeni proizvod;

(b) da traži od međunarodnih organizacija da specificiraju svoje nadležnosti i ciljeve:

(c) da u slučajevima dupliranja rada (ili kontradikcije u dokumentima), pozove organizacije, koje su u pitanju, da reše problem (pomoću, između ostalog, dostavljanja dokumenata, razmene korespondencije,zasedanja sekretarijata i ad hoc zasedanja eksperata);

(d) da nastoji da ubedi organizacije, koje su u pitanju, da koordiniraju svoje aktivnosti u pogledu podele i sinhronizacije rada.

. Grupa eksperata će što je moguće ekspeditivnije raz-

matrati informacije primljene od vlada EEK o tome

koliko se upotrebljavaju međunarodni standardi, izrađeni prema Prioritetnoj listi, u njihovim tehničkim propisima ili, u slučaju kada se radi o izra-

di izvan propisa, njihovu primenu kroz druga sred-

stva.

IV. Dalji rad na Prioritetnoj listi

5. U svetlosti dokumentacije koja je dostavljena od

strane ISO, IEC i drugih međunarodnih organizacija,

sledeća pitanja treba da se preispitaju ;

(a) da lisu se organizacije koje su zaniteresovane Za ove oblasti ustvari složile da pristupe radu u datim oblastima ili su već počele sa tim radom, i ako nisu, koja akcija može biti preduzeta u nameri da se osigura da ove organizacije preduzmu i/ili aktivnije obavljaju taj posao;

(b) da li je započet posao završen ili se obavlja sa zadovoljavajućom brzinom, a ako ne koja akcija bi se mogla preduzeti da se ubrza njegov završetak. . Određivanje, u svetlosti postojeće situacije ili postojećih ekonomskih uslova, da li neki predmeti standarda mogu biti uklonjeni iz Liste i/ili da li u radu na međunarodnoj standardizaciji prioritet treba da bude dat drugoj oblasti ili predmetu standarda.

ANEKS III

vladinim telima. Na primer, iz dokumenta koji je

uradila Grupa stručnjaka UN/EEK u maju 1973. go-

dine jasno je, da ako se tehnički zahtevi izraze u

standardima:

(a) Rad zakonodavstva se uprošćava i ubrzava;

(b) Olakšava se uklanjanje prepreka trgovini;

(d) Tehnički propisi mogu se lakše menjati u odnosu na tehnološki napredak;

(e) Bolje se sagledavaju tehnički zahtevi jer je tehničko osoblje u svom svakodnevnom radu više naviknuto na korišćenje standarda nego zakona.

(f) Svi tehnički propisi mogu se sakupiti unutar jednoobrazne sistematične zbirke, ako se metoda primenjuje dosledno; i

(g) Primena nacionalnih tehničkih propisa je bolje obezbeđena, a izbegava se ı nesklad između nacionalnih standarda različitih zemalja, ako sve zainteresovane strane učestvuju u pripremi standarda.

. Postupci izrade standarda ISO i IEC i standarda nji-

hovih članica stoje na raspolaganju međuvladinim

organizacijama i nacionalnim vladinim telima Koji

žele da koriste princip ,,pozivanje na standarde”.

Sa ciljem da usmere rad ISO i IEC i njenih članica

prema standardima na koje se može pozivati u zako-

nodavstvu ili propisima, ISO i IEC Saveti su usvojili sledeće principe:

1. ISO i IEC će obratiti specijalnu pažnju radu koji zahtevaju međuvladine organizacije koje u okviru svojih planova daju preporuke za donošenje nacionalnih zakona ili propisa sa pozivanjem na standarde. Na zahtev će se utvrditi datumi do kada taj posao treba da se završi. Članice ISO i IEC će se pridržavati sličnih principa, u odnosima sa nacionalnim telima.

2. Nacionalni komiteti i njihove delegacije, angažovani na odgovarajućim poslovima standardizacije, treba u potpunosti da izražavaju poglede svih zainteresovanih strana: vlade, javnih institucija, proizvođača, distributera, korisnika itd.

3. Da bi se obezbedilo da vlade što više prihvataju ISO i IEC standarde na koje se poziva u zakonodavstvu i propisima, ISO i IEC tehnički komiteti će obratiti specijalnu pažnju pripremi međunarodnih standarda koje će najveći broj zemalja moći da prihvati.

ISO/IEC KODEKS PRINCIPA O “POZIVANJU NA ii

STANDARDE” (januar 1974.) 4. ISO ı IEC članice će doprineti primeni važnih međunarodnih standarda, što pre i koliko je moguće, bilo nastojanjem da se osigura najbliža moguća usaglašenost odgovarajućeg nacionalnog standar-

1. Prednosti principa „pozivanje na standarde” u zakonodavstvu i propisima su sada vrlo dobro poznati

598

u NAL 0–——_____________L___________________________________________________L________—_-_ >—Z–— M –– TZ IPI IIAqIIISKKSSSS___ČCQČ đ“Ž –ŽGD Ž–CImI–– AC I—

Standardizacija 1982/br. 11—12