JUS standardizacija
(10, 20, 30, 40,....) ili u oktavama (125, 250, 500, ...), odnosno tercama (100, 125,160,200,........ ); Vrednosti na apscisi nisu ograničene, tj. dijagram se može nastavljati ili skraćivati po potrebi.
(4) JUS U.J6.029: Standardizovani izvor zvuka udara
Standard je u skaldu sa odgovarajućim delom ISO/DIS 140/VI, i identičan je sa članom 25 Pravilnika iz 1970. godine, tako da nije doneo ništa novo.
(5) JUS U.J6.037: Laboratorije za akustička merenja
Standardom se određuju osnovni zahtevi u odnosu na laDoratorije u kojima se meri zvučna izolacija građevinskih elemenata i konstrukcija. Novina u odnosu na Pravilnik je uslov da izmerena izolacija ne sme zavisiti od vremena reverberacije ispitnih prostorija, ako je ovo vreme iznad 2 s, a inače vreme reverberacije mora biti najmanje 1 s u celom frekventnom području.
U standardu je data i definicija laboratorijskih prostorija bez bočnog provođenja, što u Pravilniku nije bilo dato. U standardu se koristi precizniji izraz ,,sa zanemarljivim bočnim provođenjem”.
Takođe su dati uslovi za laboratorije u kojima se meri zvučna propustljivost, odnosno izolacija od zvuka (po novoj terminologiji); uslovi su u skladu sa Pravilnikom.
(6) JUS U.J6.039: Utvrđivanje zahteva preciznosti akustičnih merenja
Bilo je predloženo da se standard primenjuje od 1983. go dine, ali službe Zavoda to nisu prihvatile, te se ovaj standard, kao i cela grupa primenjuje od 17. aprila 1982. godine. Razlog odlaganju primene bio je u tome Što II jugoslovenske laboratorije nisu u stanju da sprovedu odgovarajuća tzv. „ružna ispitivanja” za tako kratko vreme, ko ja ovaj standard implicira da se sačine.
U standardu se utvrđuje postupak za procenu nesigurnosti akustičkih merenja, pod uslovom da ta nesigurnost nije posledica sistematske greške. Date su vrlo korisne definicije: rezultata, prave vrednosti, tačnosti, preciznosti, ponovljivosti, reproduktivnosti, aritmetičke sredine, varijanse, standardne devijacije, stepena slobode i pouzdanosti procene.
Opisani su: merni postupak, provera ponovljivosti, određivanje vrednosti ponovljivosti i date su odgovarajuće tablice.
Standard je u skladu sa ISO/DIS 140/II iz 1976. godine. \ma opštiji značaj no što su to akustička merenja.
(7) JUS U.JG6G.041: Laboratorijska merenja zvučne izolacione moći građevinskih elemenata
Standard je u skladu sa ISO/DIS 140/III, i dobar deo
predstavlja isto ono što je bilo navedeno u Pravilniku. Nova je posebna formula za izračunavanje izoalcione mo ći (zvučne izolacije) ako je ova manja od 15 dB; formula je preuzeta iz američkih standarda. U standardu je takođe dato šta se smatra difuznim poljem (za potrebe standarda), što smatramo da je vrlo korisno, mada ne i uvek primenljivo. Pored toga detaljno su data uputstva za ugra dnju prozora, vrata i pregrada uopšte, uključujući i fasad ne elemente. Do sada se fasadni elementi, osim prozora, nisu ispitivali. Standardizovan je kompletan formular za izveštaj o merenjima.
(8) JUS U.JG.043: Terenska merenja izolacije od vazdušnog zvuka
Standard je u skladu sa ISO/DiS 140/IV (1976), a sadrži delove Pravilnika koji su se odnosili na terenska merenja. Razlike u odnosu na Pravilnik su u minimalnoj dozvoljenoj zapremini prijemne prostorije: dopušta se merenje i u sobama od 25 m? (dosada je bilo 30 mž),a kraća dimenzija pregrade mora biti najmanje 2,3 m {dosada je bilo 2,5 m). Novina u odnosu na Pravilnik je da se pregrade između smaknutih prostorija mere samo ako im je zajednička površina bar 8 m?, u protivnom se meri zvučna izolovanost, što Pravilnikom nije bilo predviđeno [lizolovanost se nije merila).
Slično kao za zvučnu izolaciju daje se posebna formula za izračunavanje izolovanosti kada je ova manja od 15 dB. Takođe se dopušta merenje u bučnom ambijentu, što po Pravilniku nije bilo dozvoljeno; tačnije, dozvoljava se da nivo buke bude svega za 3 dB niži od izmerenog nivoa (pravilnik je dopuštao 10 dB), tako da je u standardu dodata korekciona tablica koja ranije nije bila potrebna Formular za izveštaj je praktično isti kao ı u JUS U.J6.041.
(9) JUS U.JG.045: Terenska merenja izolacije od vazdušnog zvuka fasadnih elemenata i fasada
Standard je u skladu sa ISO/DIS 140/V (1976). Ranije, po Pravilniku, od fasadnih elemenata su se merili samo prozori i to isključivo u laboratoriji, tako da ovaj standard u celini predstavlja novinu.
Koriste se dve metode merenja: pomoću saobraćajne buke i pomoću zvučnika. Merenje pomoću saobraćajne buke zahteva odgovarajuće instrumente, jer se mere ekvivalentni nivoi; pored toga saobraćajna buka mora imati određene karakteristike koje su date u standardu.
Druga metoda je sa zvučnikom kao izvorom zvuka, koji se postavlja pod nekim uglom u odnosu na fasadu, i to pod uglom od 45%: mogu se koristiti i umnošci od 157. Rezultati važe za ispitni ugao.
(10) JUS U.JG.047: Laboratorijska merenja izolacije od zvuka udara
Standard se odnosi na merenje zvučne propustljivosti
9
_–––_—___—___E- ____ --_ _ ________- e ____________________________________L________OČO CCC —_Č :–: OQGGcRG=_
Standardizacija 1983./br. 1—2