JUS standardizacija

međuspratnih konstrukcija. Prilikom sastavljanja standar da insistiralo se da se promeni termin „zvučna propustljivost” i da se umesto njega koristi izraz „izolacija od zvuka udara” iako se on ne odnosi na istu osobinu međuspratnih konstrukcija. Stoga se došlo u nezavidnu situaciju prilikom merenja zvučne propustljivosti. Pošto se meri nivo, a morao se iznaći novi termin, izrodio se glomazni izraz „normalizovani nivo zvuka udara”, mada se samo merenje naziva ,,merenje izolacije od zvuka udara”. Ovaj poslednji termin nigde nije definisan i takva izolacija se uopšte ne meri. Na ovu zapetljanu situaciju se ne nailazi samo kod nas, već postoji i u drugim evropskim standardima.

Pored izmene termina, u odnosu na Pravilnik postoji nekoliko drukčijih stvari. Tako, mada dimenzije tavanice ostaju iste, dodat je uslov da kraća dimenzija ne sme biti manja od 2,5 m. Dozvoljava se i da razlika između izmerenog nivoa i nivoa okolne buke bude čak 3 dB (u Pravilniku je bilo 10 dB), pa je zbog toga data korekciona tablica koja se mora koristiti u takvim slučajevima. Posebna novina u odnosu na Pravilnik je merenje bočnog provođenja, koje se mora sprovesti da bi se znalo od kolikog je ono uticaja na rezultate merenja.

(11) JUS U.J6.049: Terenska merenja izolacije od zvuka udara međuspratnih konstrukcija

Standard predstavlja praktično ponavljanje JUS U.J6.047, ali se merenja obavljaju na objektu, a ne u laboratoriji. Ovde nisu data ograničenja za površinu merene tavanice.

(12) JUS U.JG6.051: Merenje poboljšanja izolacije od zvuka udara međuspratnih konstrukcija

U ovom standardu se radi o veličini koja se dosada nazivala smanjenje zvučne propustljivosti. Za razliku od Pravilnika, pored podova meri se i smanjenje zvučne propustljivosti visećih plafona. Pored toga, standardizovana je tavanica (gola ·armirano betonska ploča 14 cm) na koju se postavlja pod ili o koju se veša plafon, što u Pravilniku nije postojalo. Takođe je dato nešto više detalja o postavljanju uzoraka.

(13) JUS U.JG.O57: Merenje vremena reverberacije u dvoranama

Standard je u skladu sa ISO 3382 i kod nas nema presedana. Propisuje se metoda za merenje vremena reverberacije u dvoranama, kao što su studija, pozorišta, bioskopi, koncertne dvorane i slično.

Vreme reverberacije se meri u trećinama oktava, od 125 Hz do 4 KHz, a može i u širem opsegu. Ono se meri na najmanje tri položaja mikrofona, sa bar dva snimka za svaki položaji mikrofona kada se radi o stacionarnom iz-

10

voru, a sa bar četiri snimka kada se radi o impulsnom izvoru (pucnju).

Standard je sasvim prihvatljiv kada se radi o prostorijama kod kojih je vreme reverberacije bitan parametar za ocenu akustičnog kvaliteta dvorane. Međutim, kada se radi o prostorijama kod kojih se vreme reverberacije meri kao pomoćni parametar {na primer u stambenim prostorijama kada se meri zvučna izolovanost ili u fabričkim halama kada se meri nivo reverberacione buke) — starndard je preopširan.

(14) JUS U.J6.059: Merenje koeficijenta zvučne apsorpcije u reverberacionoj komori

Standard je u skladu sa ISO/R 354 i nema nikakve veze sa Pravilnikom o tehničkim merama i uslovima za zvučnu zaštitu zgrada iz 1970. godine. Za ovu vrstu merenja u našoj zemlji su se dosada uglavnom primenjivali odgovarajući nemački DIN standardi.

Koeficijent zvučne apsorpcije materijala ili ukupna ekvivalenina apsorpcija predmeta ili osoba meri se u reverberacionoj komori za koju se propisuju veličina i oblik, površina ispitivanog uzorka {ali ne i broj ispitivanih predmeta ili osoba), metoda za merenje vremena reverberacije i način izračunavanja i prikazivanja rezultata,

Za samu reverberacionu komoru se određuje da mora imati najmanje 180 m? i da mora biti takva da se u njoj može stvoriti difuzno zvučno polje. Vreme reverberacije prazne. komore mora biti veće od 5 s na frekvencijama do 500 Hz; na 1 kHz veće od 4,5 s;na 2 kHz veće od 3,5 s i na 4 kHz veće od 2 sekunde. Površina ispitivanog (ravnog) materijala mora biti 10 do 12 m“, pravougaonog (0,7:1) ili kvadratnog (1:1) oblika. Za pobudu se dozvoljava korišćenje belog šuma, pojasnog šuma (1/1, 1/2 ili 1/3 oktave), ili frekventno modulisanog tona. Merenje se obavlja najmanje u oktavnim intervalima od 125 do 4000 Hz.

(15) JUS U.J6G.087: Određivanje dinamičkog modula elastičnosti mekih slojeva kod plivajućih podova

Ovo je originalni jugoslovenski standard, koji nema uzora u drugim nacionalnim ili međunarodnim standardima. Od značaja je za proizvođače građevinskih materijala i za projektante. Osnovu čini uprošćena teorija ponašanja plivajućih podova kada se ovi pobuđuju mehaničkom silom (,,taping” mašinom), a odnosi se na određivanje dva parametra koji karakterišu materijal mekog sloja ispod estriha plivajućeg poda. Ispitivanje se vrši na isti način kao i poboljšanje izolacije od zvuka udara, što već samo po sebi predstavlja dobar osnov za primenu.

Standard je primenljiv ne samo na homogene materijale, već i na različite vrste podmetača ili traka (naravno da pri tome raspored traka ili podmetača mora u primeni

Standardizacija 1983./br. 1—2