JUS standardizacija

Iz prednjih podataka može se zaključiti da se u posmatra nom periodu struktura potrošnje energije u našoj zemlji razvijala u veoma nepovoljnom smeru sa stanovišta racionalizacije budući da je prisutna stalna preorijentacija potrošnje na tečna goriva i električnu energiju. Ovako nepo voljna struktura energetske potrošnje ima negativan uticaj na ekonomsku stabilizaciju zemlje iz sledećih razloga: — Usled visokih cena nafte preorijentacija na potrošnju tečnih goriva, uglavnom iz uvoza, u znatnoj meri opterećuje platni bilans zemlje;

— Preorijentacija na korišćenje električne energije ima za posledicu korišćenje primarne energije (uglja, mazuta) sa veoma niskim stepenom korisnosti (oko 30 %) kao i potrebu za investiranjem u izgradnju novih Droizvodnih, prenosnih i distributivnih kapaciteta. Poslednje analize pokazuju da na svaki instalirani KW u potrošnji električne energije treba investirati oko 100.000 .— dinara za nove elektroenergetske Kapacitete što znatno opterećuje platni bilans zemlje.

U cilju saniranja ovako nepovoljnih tendencija u sektoru energetske potrošnje Savezno izvršno veće je donelo dugoročni, energetski program koji putem određene regulative treba da usmeri energetsku potrošnju u pravcu racionalizacije., Osnovne postavke ovog programa su sledeće: a) Supstitucija potrošnje tečnih goriva i električne energije domaćim ugljem u svim sektorima potrošnje gde to dozvoljava tehnološki proces.

b) Racionalizacija potrošnje energije uopšte i električne energije u pojedinim sektorima potrošnje.

Treba napomenuti da sprovođenje mera supstitucije pred stavlja relativno dugoročni proces koji zahteva značajna investiciona ulaganja, dok se sprovođenje mera racionalizacije potrošnje može realizovati za relativno kraće vreme određenim operativnim merama bez angažovanja značajnijih materijalnih sredstava i to u glavnom merama ekonomsko-tehničke regulative i propagande kao i određenim merama standardizacije i normativa.

Iskustvo iz drugih zemalja pokazuje da se merama stan-

dardizacije, normativa i propisa, u određenim sektorima

potrošnje energije može u znatnoj meri postići efekat racionalizacije potrošnje i štednje, pri čemu treDa naročito posmatrati sledeće sektore potrošnje:

— potrošnja energije za zagrevanje stambenih i radnih prostorija;

— potrošnja energije za proizvodnju tehnološke toplote i pare;

— potrošnja tečnih goriva u saobraćaju;

— potrošnja električne energije.

U narednom izlaganju pokušaćemo prikazati određene

mere na polju standardizacije i normativa kojima se u

napred navedenim sektorima potrošnje energije mogu

sprovesti efekti racionalizacije i štednje.

Standardizacija 1983./br.1—2

1. POTROŠNJA ENERGIJE ZA ZAGREVANJE STAMBENIH I RADNIH PROSTORIJA

Prema gruboj proceni oko 50 % od ukupne potrošnje energije troši se za zagrevanje stambenih i radnih prostorija i to putem individualnog grejanja ili putem rejonskih kotlarnica i toplana.

U daljoj perspektivi predviđa se zagrevanje većih urbanih

sredina putem gradskih toplana—elektrana ili putem da-

ljinskog grejanja iz bližih većih energetskih izvora.

U ovom sektoru potrošnje je naročito aktuelno sprovo-

đenje sledećih mera standardizacije:

— Uvođenje tehničkih normi za termičku izolaciju javnih i stambenih zgrada. Naime iskustvo je pokazalo da se oko 70 % energije za grejanje rasipa nepotrebno ukoliko nije obezbeđena dovoljna toplotna izolacija zgrade i zaptivanje, te se određenim merama standardizacije mogu postići značajne uštede energije kao što su: normativi debljine i izolacije zidova, izolacija krova i dimnjaka, normativi zaptivanja građevinske stolarije i prozora;

— uvođenje tehničkih normi u termičkoj izolaciji toplovodnih cevi. Ovo će pitanje biti naročito aktuelno uvođenjem sistema centralizovanog grejanja velikih urbanih sredina i daljinskog grejanja;

— uvođenje tehničkih normi merno-regulacionih aparata za potrebu u kućanstvu u cilju kontrole i regulisanja individualne potrošnje toplotne energije pri centralizovanom zagrevanju;

— uvođenje jedinstvenog upravnog i kontrolnog sistema toplotnih instalacija u javnim zgradama;

— uvođenje normativa obaveznog godišnjeg regulisanja grejnih kotlova na mazut.

2. POTROŠNJA ENERGIJE ZA PROIZVODNJU TEHNMOLOŠKE TOPLOTE I PARE

Prema gruboj proceni oko 30 % od ukupne potrošnje troši se za proizvodnju tehnološke toplote u industriji koja se koristi u tehnološkom proizvodnom procesu. S obzirom da je proces proizvodnje i distribucije toplote u industriji strogo centralizovan postoje velike mogućnosti za racionalizaciju potrošnje i uštedu toplote i to uglav nom putem automatike upravljanja i merenjem, što se može jedinstveno tehnički regulisati putem određenih standarda i propisa. U tom smislu može se smatrati kao naročito aktuelno sledeće:

— Uvođenje standarda i propisa za merne i regulacione uređaje u procesu proizvodnje i distribucije toplote u industriji:

— uvođenje adekvatnih standarda za mikroprocesorske uređaje u cilju automatizovanja tehnološkog procesa proizvodnje i potrošnje toplote;