JUS standardizacija

— uvođenje propisa za izvođenje dodatne toplotne izolacije postojećih cevovoda u industrijskim pogonima;

— uvođenje propisa i smernica za projektovanje i izgradnju sistema za zagrevanje i uređaja (uključujući i toplotnu izolaciju cevovoda:

— uvesti propise i normative u vezi sa iskorišćenjem uređaja za zagrevanje;

— treba pripremiti i doneti propis o obavezi ugrađivanja uređaja za rekuperaciju topiote; |

— treba izraditi propis o minimalnim tehničkim kvalitetima regeneratora i rekuperatora toplote.

3. POTROŠNJA TEČNIH GORIVA U SAOBRAĆAJU

Grube procene pokazuju da se oko 20 % od ukupne potrošnje tečnih goriva troši u saobraćaju. Analize su pokazale da osnovni problem u našoj saobraćajnoj privredi predstavlja masovna preorijentacija javnog saobraćaja sa železničkog na drumski čime je zapostavljeno korišćenje, u znatnoj meri elektrificirane, železničke mreže tJ. nekorišćenje domaćih energetskih resursa (voda, ugalj) na račun korišćenja uvoznih tečnih goriva, a što ugrožava stabilnost zemlje. U tom smislu, u ranije navedenom energetskom progamu SIV-a predviđene su mere u cilju preorijentacije javnog saobraćaja na korišćenje železničkih kapaciteta što u svakom pogledu predstavlja dugoročniji proces. No u svakom slučaju jedan određeni deo saobraćajne strukture orijentisan je na korišćenje tečnih go riva te je potrebno određenim normativnim merama svesti ovu potrošnju na racionalne okvire. U tom pogledu potrebno bi bilo sprovesti sledeće normative ı standarde: — uvođenje tehničkih normi o potrošnji goriva kod određenih tipova motora i vozila prilikom konstrukcije i izrade; — uvođenje normi za obavezno testiranje potrošnje goriva kod motornih vozila.

4. RACIONALIZACIJA POTROŠNJE ELEKTRIČNE ENERGIJE

Kao što je već istaknuto u uvodnom delu ovog referata u našoj zemlji postoji stalna tendencija na preorijentaciju ka potrošnji električne energije što se naročito ispoljava u sektoru široke potrošnje, naročito u domaćinstvima. Ovome naročito doprinosi neekonomska cena električne energije, porast cena tečnih goriva kao i tehnička nemogućnost šireg korišćenja domaćeg uglja za podmirenje energetskih potreba. Jedina raspoloživa energija u sadašnjem momentu kao i u relativno dužem narednom periodu jeste i biće električna energija. S druge strane relativno niska cena električne energije u čitavom posleratnom periodu stvorila je kod široke mase potrošača naviku ka rasipničkoj i neracionalnoj potrošnji električne energije te se kao važan problem za naredni period pos-

18

tavlja sprovođenje racionalizacije i štednje električne energije u našem društvu. U tom smislu razrađene su i donete razne tehničke mere za racionalizaciju potrošnje električne energije. Međutim, veoma važnu ulogu u pogledu racionalizacije električne energije imaju mere tehničke regulative putem određenih standarda i propisa, jer se na taj način mogu postići uštede električne energije mimo subjektivnog faktora potrošača, a da se ne utiče negativno na svakodnevni standard životnih navika. Posmatrajući pojedine karakteristične sektore potrošnje električne energije treba naročito istaći sledeće:

4.1 Zagrevanje električnom energijom javnih i stambenih prostorija

Potrošnja električne energije za zagrevanje prostorija predstavlja, u našim uslovima, veoma neracionalan vid potrošnje električne energije jer se ista proizvodi uz Veoma nizak stepen iskorišćenja primarne energije (oko 30 %), a zatim se sa gubicima prenosa i razvoda (oko 15 %) prenosi do mesta potrošnje, što znači da se na msstu grejanja iskoristi samo jedna petina od utrošene primarne energije. Uzimajući u obzir da instalisana snaga termičkih grejnih aparata zahteva dalje proširenje proizvodnih, prenosnih i razvodnih kapaciteta stiče se potDunija slika o tome koliko je ovaj vid potrošnje električne energije neracionalan, te je potrebno preduzeti sve mere u cilju racionalizacije i štednje, Analize su pokazale da se u našim uslovima može govoriti o izvesnoj opravdanosti korišćenja električne energije za grejanje primenom termoakumulacionih peći i to u uslovima kada elektroenergetski sistem, nakon izgradnje velikih agregata u termo i nuklearnim elektranama, bude raspolagao viškom noćne energije. Da bi se omogućilo racionalno korišćenje električne energije za ove svrhe treba putem sledećih standarda omogućiti određeni stepen kontrole i upravljanja te je potrebno doneti sledeće propise i standarde:

— Putem standarda i propisa predvideti mere za pojačanu toplotnu izolaciju zgrada kojima je namenjeno električno grejanje; .

— U novo projektovanim zgradama sa centralnim grejanjem, toplom vodom, predvideti podelu sabirnica na razvodnoj tabli u stanu na dva dela. Na prvi deo sabirnica priključili bi se aparati i trošila koja moraju uvek imati na raspolaganju električnu energiju kao na primer: osvetljenje, električni štednjak, radio i televizijski aparati mali kuhinjski aparati i slično. Na drugi deo sabirnica priključili bi se aparati i trošila kojima se može upravljati, odnosno čije se uključivanje može vremenski pomerati u toku dana Kao što su na primer: bojler za pripremanje tople vode, mašina za pranje veša, mašina za pranje posuđa, uređaji za klimatizaciju i sl.

— U novo projektovanim zgradama bez centralnog gre-

uan una aruua Onamo mmmmmOnaaa ONO

Standardizacija 1983./br. 1—2