JUS standardizacija

janja prostorija, sabirnice treba podeliti na tri dela: Na prvom delu sabirnica predvideti aparate i trošila koja moraju uvek imati na raspolaganju električnu energiju kao na pr: osvetljenje, električni štednjaci, ra dio i televizijski aparati, mali kuhinjski aparati i sl.

Na drugom delu sabirnica predvideti akumulacione uređaje kao što su: električni grejni uređaji, bojleri za pripremu tople vode i sl.

Na trećem delu sabirnica predvideti aparate i uređaje čiji se rad u određenom vremenskom periodu u toku dana može blokirati kao što su: mašina za pranje veša, mašina za pranje posuđa, uređaji za klimatizaciju i sl.

— Pri projektovanju električnih instalacija u novim zgradama i rekonstrukciji postojećih, radi omogućavanja upravljanja i signalizacije, predvideti signalno-upravljačke vodove od najmanje pet provodnika tipa P ili P/I preseka: 2,5 mm? od prijemnika mrežne tonfrekventne komande (MTK) ıli uklopnoa časovnika do spratnih ormana, a 1,5 mm? od spratnih ormana do razvodne table u stanu.

— Ubrzati rad na izradi propisa iz oblasti elektro-magnetskih instalacija u zgradama da bi se omogućilo upravljanje aparatima, uređajima i trošilima u domaćinstvima, a u cilju racionalnog korišćenja električne energije. — Treba preduzeti mere za izradu određenih standarda ı propisa u vezi sa korišćenjem toplotnih pumpi za zagrevanje prostorija kao što su: normativi i smernice o tome šta je dozvoljeno i do koje granice pri korišćenju toplotnih pumpi, kao i minimalne tehničke uslove za uvoz i domaću proizvodnju ovih uređaja.

4.2 Potrošnja električne energije u domaćinstvima

Kao što je već napomenuto u domaćinstvima se troši jedna trećina od ukupne potrošnje električne energije. Isto tako ovde je u najvećoj meri prisutna pojava neracionalne potrošnje s obzirom na nizak stepen tehničke kulture u pogledu poznavanja mogućnosti racionalne potrošnje. Mere koje treba preduzeti u cilju sprovođenja racionalizacije potrošnje električne energije u ovom sektoru su uglavnom vaspitno-propagandnog karaktera kao ı mere ekonomske prirode — tarifni sistem. Mere standardizacije imaju ovde limitirajuću ulogu i mogu putem standardizacije energetskih karakteristika električnih aparata za kućanstvo kao i pogodnim oblikovanjem kućnih električnih instalacija da omoguće ekonomičniju potrošnju kao i mogućnost daljinskog upravljanja pojedinih grupa električnih aparata. U tom smislu trebalo bi preduzeti sledeće: — Putem određenih standarda i normativa ograničiti specifičnu potrošnju električne energije pojedinih

Standardizacija 1983./br. 1—2

električnih aparata za upotrebu u domaćinstvima.

— Predvideti obavezno uvođenje atesta o visini potrošnje električnih aparata za domaćinstvo u zavisnosti od vrste i namene aparata.

4.3 Potrošnja električne energije u industriji

U sektoru industrije troši se oko 60 % od ukupne potrošnje električne energije. S obzirom na relativno visoki nivo organizovanosti tehnološkog procesa postoje mogućnosti da se primenom određenih tehničkih mera sprovede i racionalizacija potrošnje električne energije u toku ovog procesa. U toku je permanentna akcija na sprovođenju ovih mera.

Međutim kada je reč o potrošnji električne energije u industriji treba uzeti u obzir činjenicu da u pojedinim sektorima krupne industrije postoji identičnost u pogledu tehnološkog procesa pa prema tome i u pogledu potrošnje električne energije, tako da specifična potrošnja električne energije po jedinici finalnog proizvoda predsta vlja karakteristični parametar racionalizacije. U tom smislu postoji u svetu razrađeni sistem normativa, specifične potrošnje električne energije, po jedinici proizvoda za pojedine industrijske grane koji služi kao jedan od važnih kriterijuma ekonomičnosti poslovanja.

Prilikom razmatranja mera za racionalizaciju potrošnje električne energije u industriji isticana je potreba da se u okviru određenih resora i udruženja povede akcija na utvrđivanju i donošenju normativa specifične potrošnje za pojedine industrijske grane.

Stoga je potrebno nastaviti sa ovom akcijom i nadalje treba preduzimati sve mere da se utvrde i donesu normativi o specifičnoj potrošnji električne energije za pojedine industrijske grane koje bi imale snagu zakonse regulative. ZAKLJUČAK

Iskustva iz drugih zemalja pokazuju da se primenom navedenih mera tehničke regulative u sektoru potrošnje energije mogu postići značajne uštede energije, što bi za našu zemlju imalo veliki ekonomski značaj jer bi se u bližoj budućnosti smanjila potrošnja tečnih goriva tj. zavisnost od uvoza energije, a u daljoj budućnosti, prelaskom na korišćenje domaćeg uglja, smanjio bi se nivo i stopa rasta potrošnje energije, a time i investicioni i proizvodni troškovi za postrojenja za proizvodnju energije. Isto tako na području potrošnje električne energije došlo bi do smanjenja nivoa potrošnje električne energije i njenog udela u ukupnoj energetskoj strukturi: što bi smanjilo stopu rasta investicionih sredstava za nove elektroenergetske kapacitete.

19