JUS standardizacija

— da prioriteti u politici razvoja saobraćaja treba sve vi-

še da se opredeljuju ekonomskim kriterijumima i usmeravaju ka racionalnijim i do sada zapostavljenim granama i vrstama saobraćaja:

da, polazeći od usvojenih zadataka i ciljeva saobraćajne politike, posebno u uslovima ekonomske stabilizacije, razvoj i usavršavanje saobraćajnog sistema ima poseban značaj. Njegova međuzavisnost i povezanost sa drugim privrednim granama, radi zadovoljenja potreba društva u prevozu roDe i putnika, opredeljuje saobraćaj, kao jednu od prioritetnih oblasti naše privrede, za bitne strukturalne promene. To podrazumeva da u narednom periodu, treba da dođe do ubrzanijeg tempa razvoja ovih saobraćajnih grana koje koriste domaće energetske izvore, a nešto usporeniji razvoj onih grana saobraćaja koje se oslanjaju na pogonsku energiju, sirovine i repromaterijal iz uvoza, pri čemu se mora obezbeđivati kontinuirani skladan razvoj svih grana saobraćaja i integralnost transportnog procesa.

Učesnici Savetovanja posebno UKAZUJU:

— Da i sadašnje teškoće koje su prisutne u snabdevanju

tečnim gorivima, auto gumama i drugim repromaterijaiom ozbiljno upozoravaju i da su dobra pouka iz koje treba Izvući zaključke o orijentaciji u razvoju saobraćaja, u što većoj meri, na bazi vlastite proizvodnje saobraćajnih sredstava i pogonske energije, kako bi se u vanrednim prilikama što manje zavisilo od uvoza. Ostvarivanjem ciljeva saobraćajne politike, mera i sistemskih rešenja ekonomske stabilizacije, saobraćajni sistem zemlje istovremeno se osposobljava i za funkcionisanje -u vanrednim uslovima. S toga, učesnici Savetovanja ukazuju da je od naročitog značaja jedinstveno i dosledno sprovođenje Društvenog dogovora o saobraćajnoj politici Jugoslavije.

Vanredni uslovi saobraćaja su stanje relativno iznenadne ali i moguće pojave različitih opasnosti u kojima se ugrožavaju ljudski životi, materijalna dobra, ekonomski ili društveno-politički sistem zemlje, kojima može biti zahvaćena uža ili šira teritorija DPZ ili cela zemlja, kao što su katastrofalni zemljotresi, poplave, veliki požari, epidemije velikih razmera, poremećaji u saobraćaju, kao i neposredne pripreme za prelazak na ratno stanje.

Vanredni uslovi postavljaju pred sve subjekte našeg društva izuzetrio složene i teške zadatke. U oblasti sao braćaja to su, pre svega, spasavanje i evakuacija stanov ništva, dotur životnih i borbenih potreba, raseljavanje industrijskih kapaciteta i materijalnih rezervi, prihvat i distribucija pomoći iz inostranstva. Ove aktivnosti moraju biti pravovremeno i tehnički dobro priprem-

ljene, koristeći sva raspoloživa sredstva i iskustva. S toga je, u sistemu ONO, saobraćaj faktor povezivanja i aktivirarija svih društvenih potencijala u odbrani nezavisnosti, teritorijalnog integriteta i našeg samoupravnog, nezavisnog socijalističkog uređenja i ima strategijski značaj. Funkcija saobraćaja, pri jedinstvenom sistemu u koncepciji ONO, ostvaruje se njegovom integracijom u planske i organizacione pripreme društva za odbranu zemlje i jedinstveno funkcionisanje u okviru svih komponenata sistema ONO u ratu.

Učesnici Savetovanja OCENJUJU:

— Da je posmatrano u celini, bez obzira na složene pro-

bleme koji danas postoje u saobraćaju, saobraćajni sistem osposobljen za funkcionisanje u vanrednim uslovima. Međutim, to ne znači da nema potrebe za njegovim stainim usavršavanjem u cilju poboljšanja organizacije i funkcionisanja saobraćaja, izgradnje i rekonstrukcije saobraćajne infrastrukture, standardizacije, unifikacije i tipizacije sredstava i kontrole i regulisanja saobraćaja, posebno u velikim gradovima,

Da se sa sigurnošću može tvrditi da nema vanrednih uslova za koje se ne mogu naći odgovarajuća saobraćajna rešenja, kako u planiranju tako i u organizaciji i odvijanju saobraćaja. Iskustva iz prošlih ratova, kao najtežeg oblika vanrednih uslova, pokazuju da se efikasnom organizacijom, planskim funkcionisanjem i koordinacijom različitih vrsta saobraćaja uključujući i zaprežni, tovarni, biciklistički i nosački, mogu uspešno rešiti zahtevi obezbeđenja životnih i borbenih potreba. U suštini ovakvih rešenja, u prvom planu je faktor čovek, moralno, psihički i fizički pripremljen za život, rad i borbu u najtežim uslovima. Pri tome, raspoloživa saobraćajna infrastruktura, transportna sredstva, organizacija i kontrola odvijanja saobraćaja, kroz adekvatnu procenu i planiranje, treba da obezbede efikasno odvijanje saobraćaja u svim slučajevima vanrednih uslova, predviđajući istovremeno i više alternativnih rešenja usklađenih sa lokalnim potrebama i mogućnostima DPZ.

Da je, bez obzira na sve teškoće koje prate naš privredni razvoj, društvena zajednica činila i sada čini izvanredne napore da obezbedi takav razvoj saobraćajnog sistema koji će u svim elementima zadovoljiti društvene potrebe. Međutim, i pored rezultata koji su za relativno kratko vreme postignuti, posebno u oblasti izgradnje infrastrukture, razvoja i proizvodnje saobraćajnih sredstava, u narednom periodu potrebno je sistem skim rešenjima i merama obezbediti dalje usklađivanje uslova privređivanja u saobraćaju i njegovim granama; povećanje bezbednosti saobraćaja i jačanje odbrambene sposobnosti zemlje; racionalizaciju potrošnje ener-

33

Standardizacija 1983./br. 1—2