JUS standardizacija

standardi i propisi u jugoslaviji

Akustika u visokogradnji ZVUČNA ZAŠTITA ZGRADA

Dr Dušan D. Kalić, dipl. ing. el.

1. UVOD

Buka je posledica savremenog života. Gusta naseljenost u gradovima, nagli razvoj saobraćaja, industrijalizacija proizvodnje i izgradnja, povećani broj i obim industrijskih postrojenja podižu nivo buke koja se danas pojavljuje kao društveno štetni agens. Praktično sve evropske zemlje posvećuju izuzetnu pažnju odbrani i zaštiti od buke. Odbrana mora biti takva da se ograničava dalji porast buke i da se poboljšavaiu mere za smanjenje buke. Uvođenjem tehničkih akata i standarda to se može dobrim delom postići.

Postoji više načina kako da se odbranimo od buke. Tako se razlikuju tehničke mere zaštite od buke, organizacione mere, zdravstvene, fiziološke i pravne. Postoji, naravno, i drukčija podela, na tehničke, medicinsko-zdravstvene i pravno-socijalne mere. Svejedno o kakvoj se podeli radi, vidi se da odbrana od buke zalazi u vrlo različite strukovne oblasti. Izrada propisa formalno spada u pravne mere, ali kao i kod svakog propisa, posledice su u tehničkim, zdravstvenim i organizacionim oblastima.

Pojam zvučne zaštite je relativno novijeg datuma, a uveden je baš u vezi sa primenom raznih mera radi odbrane od buke. Kaže se da zvučna zaštita na nekom mestu pred stavlja sve ekonomski opravdane mere koje se preduzimaju s ciljem da se buka na tom mestu svede na prihvatljivu vrednost. Posle ove definicije valjalo bi se najpre podsetiti na sam pojam buke, a potom i kolika je njena prihvatljiva vrednost.

Međunarodnim dogovorom prihvaćena je definicija da je buka svaki neželjeni zvuk. Prema tome, već u samom početku je jasno da je buka subjektivna pojava: nekome je neki zvuk buka, a drugome taj isti zvuk nije. Ovakvo shvatanje donekle otežava rešenje drugog pitanja, kolika je prihvatljiva buka. U tom cilju izvršena su mnoga ispitivanja, rezultati su grupisani, pa se došlo do zaključka da prihvatljivost buke zavisi od mesta gde se čovek nalazi, šta se radi na tom mestu i od kakvog izvora potiče buka. Sama po sebi, buka je izvorno isto što i zvuk, pa svi parametri zvuka (nivo, spektar, vremenske karakteristike) ulaze u ocenu prihvatljivosti. Kao što se vidi,

već posle iole ozbiljnijih studija, stvar postaje zamršena. Tome treba dodati pitanje ekonomske opravdanosti, koje očigledno zavisi od ekonomskog i tehničkog potencijala zemlje u kojoj se donose propisi, što znači — ne prvi put — da su bogatije i tehnički razvijene zemlje u prednosti. .

Uopšte uzevši, cilj propisa za zvučnu zaštitu zgrada je da u određenim prostorijama, u kojima se vrši određena aktivnost, obezbedi da spoljna buka ili buka koja potiče iz same zgrade, u tim prostorijama ima prihvatljivu vrednost. To se postiže određenim merama, prvenstveno odgovarajućom zaštitom koju pružaju zidovi, tavanice, prozori i vrata. Stoga se propisuju vrednosti zvučne zaštite koju ovi građevinski elementi moraju imati u pojedinim slučajevima. Takva, propisana, zvučna zaštita znači da buka koja prodire u štićenu prostoriju neće ometati normalne uslove života i rada karakteristične za tu prostoriju (san u spavaćoj sobi). Međutim, u povremenim ekstremnim slučajevima doći će do ometanja usled prekomerne buke. Ovo je potrebno naglasiti da se ne bi stvorilo pogrešno mišljenje da se obezbeđenjem propisane zvučne zaštite građevinskih elemenata istovremeno obezbeđuje od neželjene buke u svim slučajevima.

Da bi se postigla zadovoljavajuća zvučna zaštita, očigledno se moraju utrošiti neka sredstva. Uvek se postavlja pitanje kolika su ta sredstva . Odgovor, naravno, nije jednoznačan. Kod «toplotne zaštite situacija je jasnija: što veća toplotna zaštita, veći su troškovi izgradnje i manji su izdaci u eksploataciji. Uzevši jedan određeni period vremena,'obično vreme amortizacije, poznatom tehnikom optimizacije lako se nalaze optimalna rešenja, pa prema tome i potrebna sredstva koja treba uložiti za takva rešenja.

Kod zvučne zaštite nisu jasni ni izdaci usled povećane zvučne zaštite, niti su troškovi eksploatacije tako evidentni kao kod toplotne zaštite: mi ne znamo koliko košta narušeno zdravlje niti frustracija koja je nastala zbog buke. Znamo da buka prvenstveno smanjuje radnu sposo bnost, a kod preteranih nivoa narušava i zdravlje; ubeđeni smo da bismo se teško složili oko cene smanjene radne sposobnosti i oštećenog nervnog sistema. Iz tih raz-

Standardizacija 1983./br. 1—2