JUS standardizacija

diazometan bis-(2-hloretil)sulfid p-buterolakton 2,4-diaminotoluen 1,2,3,4-diepoksibutan 3,3'-dihlorbenzidin dietii-sulfat dimetil-sulfat etilen-dibromid etil-tiokarbamid etilmetil-sulfonat fenil-2-naftilamin metilen-o-hloranilin metil-metasulfonat Il-naftilamin N-nitrozodimetilamin 1,3-propan=ulfon 2-propiolakton propilenimin tioacetamid tiokarbamid

o-tolidin tris-{2,3-dibrompropil) -fosfat uretan (etilkarbamid) Grupa C:

akrilonitril

azbest (izuzev krokidolita) benzen

benzo piren fenilhlorid

berilijum

nikl(metal i slabo rastvorena jedinjenja) nikl-karbonil 2-nitropropan p-fenilendiamin polihlorbifenil vinil-hlorid

drvena prašina hloroform ugljen-tetrahlorid hrom i hromati

_ dimetilhidrazin dioksan

epihlorhidrin hidrazin

mešavine arsena

ZAKLJUČAK

Jedan od najkritičnijih problema koji se postavlja pred državne organe, industriju i ostale je problem svakodnevnog povećanja zagađenja prirodne sredine. Ono nastaje kao rezultat sve većeg broja supstanci koje se proizvode ili su nusproizvodi, koje se nagomilavaju,

94

ili koje učestvuju (ili se izdvajaju) u (iz) nekom tehnološkom procesu. One potencijalno ugrožavaju ljudsko zdravlje Koje direktno ili indirektno zavisi od dejstva {ili mogućeg dejstva) ovih supstanci.

Porast stepena i obima opasnosti po čovečje zdravlje kao da je stimulativno delovao na vrlo veliki broj istraživača koji su, dobrim delom, svoj rad posvetili ovom problemu, tako da se danas permanentno dolazi do novih saznanja o fiziološkim i patološkim posledicama štetnog dejstva pomenutih činilaca; samim tim iznalaze se odgovarajuća rešenja za usavršavanje postojećih tehnologija, kao i do stvaranja tehnologija kod kojih je rizik sveden na razumnu meru.

U radu je napravljen izbor rešenja nekih zemalja koje su primenile različite kriterijume a u zavisnosti od toga šta proizvode, u kakvim uslovima i kakvi interesi su bili motivacija da se opredele za neki od pomenutih kriterijuma. Komparacijom ovih rešenja, može se zaključiti da su nivoi (tamo gde ih ima) manje više empirički postavljeni i to kod svih, bilo da su bazirani na epidemiološkim istraživanjima, kod populacija koje su bile izložene dejstvu „nečistih” tehnologija, ili su dobijeni ekstrapoliranjem rezultata istraživanja (toksikoloških) na eksperimentalnim životinjama izučavanjem kako akutne tako i hronične toksičnosti.

Faktori sigurnosti se razlikuju od zemlje do zemlje. | ne samo oni. Ovo važi i za analitičke metode za određivanje koncentracija ovih supstanci kako na radnom mestu tako i u životnoj sredini kao i za same metode koje su primenjivane na ,monitoring-u”.

U svakom slučaju, evidentan je napor koji ulažu mnoge zemlje u borbi za očuvanje prirode i čoveka, odnosno njegovog zdravlja. Pojedine od ovih zemalja idu čak toliko daleko da, iako imaju ogromna nenaseljena prostranstva (Kanada), nedozvoljavaju izgradnju ili proširenje industrijskih kapaciteta ukoliko postoji mogućnost da ista svojim radom izazovu neželjene posledice, bez obzira na ekonomsku opravdanost.

Na žalost, ako se pokuša sagledati napor koji ulaže Jugoslavija u cilju zaštite prirode od daljeg razaranja, on je izvanredno mali. Suviše je mnogo takvih primera destruktivnog odnosa prema prirodi, njih je nemoguće nabrojati, a što se tiče samih kancerogena može se konstatovati da je njihov udeo u opštem problemu sačuvanja prirode i čoveka toliko mali, da se neće ni za jedan promil (ukoliko bi se problem kancerogena rešio) poboljšati radna (životna) sredina. Napor koji je do sada učinjen svodi se na svrstavanje nekih od pobrojanih supstanci u listu otrova, i ništa više. Ne postoji odgovarajuća regulativa, ne postoji odgovarajuća kontrola i ,,monitoring” (u užem i širem smislu), postojeća tehnologija nije ..čista”, nova tehnološka postrojenja rade bez prateće opreme za eleminaciju „„otpada”, ili je oprema koja se nabavlja nekompletna,

____—---- ——___—_—–_ _ ________________ R_________________ KK KK

Standardizacija 1983./br.3—4