JUS standardizacija

hemijske industrije.

Norme kvaliteta propisane u nekim internim standardima, često su primer za mogućnosti savremene tehnologije i visokokvalitetnih domaćih proizvoda.

Zato je, u oblasti stalnih propisa o kvalitetu, u njenom osavremenjavanju i uključivanju u ekonomsku stabilizaciju, i za podizanje ugleda nacionalnog standarda i poboljšanje konkurentnosti na svetskom tržištu, potrebna

veća koordinacija svih organa. Za sve ovo dragocenu pomoć treba da predstavlja i bogato iskustvo svih zaposlenih u neposrednoj proizvodnji. Delimičan, neblagovremen ili dupliran rad u nekim slučajevima ne može da bude od koristi.

Primena standarda ,,Alakaloid-a”, iskustvo i rezultati idu u prilog inicijativi za formiranje i jačanje službe za standardizaciju u organizacijama gde za to postoje uslovi.

KANCEROGENI — KRITERIJUMI ZA SVRSTAVANJE KANCEROGENA U NACIONALNE LISTE I MAKSIMALNO PRIHVATLJIVE KONCENTRACIJE OVIH SUPSTANCI (MPK)

Mir Franja Čoha, dipl. hem.

UVOD

Kancerogeni su posebna vrsta supstanci za koje još uvek nisu utvrđeni zajednički principi — pristupi pri opredeljenju da li će se neka supstanca smatrati kancerogenom ili ne, imajući u vidu njihovo svrstavanje u postojeće nacionalne liste kancerogena. Uglavnom, posmatrajući ove liste proizilazi da su supstance sa kancerogenim svojstvima one supstance za koje se nedvosmisleno može dokazati da prouzrokuju tumore u uslovima izlaganja organizma dejstvu ovih materija. | više od toga. U većini slučajeva i supstance za koje je dokazano da su kancerogene za eksperimentalne životinje, takođe su svrstane u OVU grupu. \

Iz ovog proističe da ne postoje jedinstveni kriterijumi za svrstavanje neke supstance u grupu supstanci sa kancerogenim svojstvima. Posmatrajući postojeće nacionalne liste može se primetiti da je u nekim listama primenjen samo jedan kriterijum a negde više njih.

Osnovni kriterijumi bi bili: a) u nedostatku jakih dokaza razumno je pretpostaviti da ako neka supstanca izaziva pojavu tumora kod eksperimentalnih životinja, da ona takođe potencijalno može ugroziti ı Život Čoveka, b) postoji mogućnost kancerogenog efekta neke supstance na čoveka ukoliko je ista izazvala tumor na makar jednoj vrsti sisara, i c) pri proceni rizika, ne treba smatrati relevantnim da li je tumor benigni ili maligni, s obzirom na činjenicu da postoje mogućnosti pretvaranja benignog u maligni tumor. Pojava benignog tumora sama po sebi predstavlja indikaciju o ozbiljnim štetnim reakcijama u organizmu.

88

Za supstance, za koje se zna da imaju jaku kancerogenu aktivnost nije moguće na sadašnjem nivou saznanja odrediti bezbedan nivo do kog se neki organizam može izložiti ovom dejstvu, pa ni čovekov. Zato se izričito preporučuje princip da se primenjuje ,,nulti nivo” izlaganja dejstvu ovih susptanci. Za supstance sa potencijalno slabim dejstvom, kod kojih epidemiološki nije dokazana kancerogena aktivnost ili koje imaju dovoljno dug latentni period koji isključuje značajniji rizik pojave oboljenja, ponekad su limiti određeni u obliku maksimaIno prihvatljivih koncentracija (MPK).

Doskoro su ove supstance posmatrane u sklopu toksičnih supstanci uz eventualno naglašavanje da je određena supstanca kancerogena. Međutim, sve je češće slučaj da se ove supstance iskazuju kao posebna grupa: obrazovane liste koje govore o tim supstancama i vrednosti koje su određene kao prihvatljive na sadašnjem stupnju saznanja, pojedine države su tako oformile kako je njima

najviše odgovaralo u uslovima koje imaju i uz izbor kri-

terijuma za koje su se opredelile. NACIONALNE LISTE KANCEROGENA Australija

Kancerogeni su klasifikovani u tri grupe:

1. Supstance za koje se smatra da imaju kancerogen ili kokancerogen potencijal, tzv., , zdravstveni standar di”:

MPK

arsen-trioksid (kao As) 0.05 mg/m?

Standardizacija 1983./br.3—4