JUS standardizacija
veći deo ovog propisa ,, . .. bez zakonske vrednosti — ništav i nesprovodljiv . . .“ i utvrdio da bi troškovi za njegovo sprovođenje bili nesrazmerni postignutoj protivpožarnoj bezbednosti. Određene alternative u tom propisu, koje su se odnosile na konstrukciju kanala za odvođenje dima, ocenjene su U sudskoj raspravi od strane stručnjaka — sudskih veštakakao ,,. . . nerealistične, nepraktične i iz tih razloga iluzorne . . . ”:; sud je ukazao da su u pogledu pravila za odvođenje dima zahtevi utvrdeni uopšteno, tako da određuju cilj koji treba da se postigne ali ne određuju način na koji se, primenom određenih tehničkih mera, taj cilj može postići. Po oceni suda, takav način uređivanja protivpožarne zaštite pravnim propisima dopustiv je samo ako se u tehnici pozitivno zna način na koJI se takav cilj može postići, samo ako postoje opšte poznate tehničke mere za postizanje tog cilja; u konkretnom slučaju postavljen je zahtev za koji u vreme donošenja tog propisa nije postojalo odgovarajuće opšte poznato i priznato tehničko rešenje, pa je s tim u vezi sud ocenio da bi svako tehničko rešenje kojim bi se pokušalo udovoljiti tom zahtevu predstavljalo čistu špekulaciju. Iz tih razloga sud je poništio odgovarajuće odredbe spornog propisa.
Ovaj slučaj pokazuje da je, i pored svih nastojanja NFPA da pripremi odgovarajuće „model-propise“ za potrebe državnih organa, moguće da, nekritičnim korišćenjem materijala objavljenog u „The National Fire Code“, dođe do neželjenih posledica. Krivicu za ovaj i slične slučajeve ne snosi ni u kom slučaju NFPA, već organ uprave koji pri donošenju propisa nije uzeo u
obzir razlike koje objektivno postoje između dokumenata tehničkog i edukativnog karaktera s jedne, i pravnih propisa sa druge strane, kao ni posledice koje proizvodi primena jednih i drugih dokumenata. Sama NFPA, kao ugledno stručno udruženje koje ima gotovo stotinu godina prakse u svojoj delatnosti, ovu razliku veoma dobro oseća i uvažava, što pokazuje činjenica da u svim svojim dokumentima i publikacijama insistira na ovim razlikama upozoravajući na karakter svojih dokumenata i ograđujući se od odgovornosti za njihovu primenu u praksi, a posebno za njihovu primenu pri donošenju propisa o protivpožarnoj zaštiti, Upravo taj i takav principijelan stav NFPA u pogledu odnosa između tehničkih ı edukativnih dokumenata s jedne i pravnih propisa s druge strane (koji je naročito došao do izražaja u raspravama između NFPA i državnih organa povodom propisa o pronvnožarnoj bezbednosti gasovoda u SAD) omogućavaju ovom uglednom stručnom udruženju da vrši jak uticaj na zakonodavstvo ne samo u Sjedinjenim Američkim Državama već i u čitavom svetu. NFPA je, naime, ne jednom dokazalo da je spremno da razvija svoju delainost u pravcu izrade ,,model-propisa" za potrebe potencijalnih korisnika tih modela, ali i da ne odustaje od utvrđivanja savremene, tzv. „dobre tehničke prakse” koja iz ekonomskih, tehničkih, proizvodnih i sličnih razloga datog trenutka ne može da bude opšte prihvaćena, ali koja ukazuje na pravce budućeg razvoja u toj specifičnoj oblasti, ostavljajući da se takvi zahtevi postave kao imperativ kada im bude vreme, tj. kada opšti razvoj u svim oblastima dosegne odgovarajući nivo.
Standardizacija 1983./br. 5—6
165