JUS standardizacija
broju ljudi koristi se u pozorišnim dvoranama, u učionicama i konferencijskim salama, dakle u zatvorenim prostorijama, ne računajući pozorišta na otvorenom prostoru kojih zaista u ovoj zemlji malo ima. U svim tim slučajevima zatvorenog prostora, buka, jeka i odjeci su elementi sa kojima se računa pri projektovanju, ili bar treba da se vodi računa o tome.
Za otvorene prostore, kao i za teže uslove okoline u zatvorenim i otvorenim prostorima, koristi se električno pojačavanje govora. Ono se često naziva razglasom, a podrazumeva ne samo uređaje, već i njihov razmeštaj. Izraz nam je došao iz nemačkog jezika.
Pored navedenih uticaja na prirodni govor, kod pojačanog govora javljaju se i uticaji električnog sistema kojim se govor pojačava. Tu spadaju mikrofon — kojih može biti više — zatim pojačavač i na kraju zvučnik — kojih obično ima više. Iz iskustva se zna da su kritični elementi mikrofon i zvučnik, a u mnogo manjoj meri pojačavač. To je stoga što je zasada najlakše napraviti kvalitetan pojačavač, a najteže dobar mikrofon. U ovom lancu se pojavljuju još dva uticaja na dobar prenos: prostorni odnos između govornika i mikrofona i između zvučnika i slušalaca. Oba uticaja su podjednako važna, ali je tehnički znatno lakše rešiti problem odnosa govornik-mikrofon, nego zvučnik-slušalac.
Kod veštački pojačanog govora, dakle kod razglasa, govor se električnim putem prenosi iz jedne stredine u drugu. Prema tome. dve sredine o kojima se mora voditi računa, za razliku od prirodnog govora gde se radi samo o jednoj sredini. Za svaku sredini važi pravilo: što manja buka, što manje jeke i odjeka i dovoljno glasan ali ne prejak govor. Kada buka ili odjek iz prve sredine uđe u mikrofon, nikakvim se sredstvima njihov uticaj ne može odstraniti. Međutim, uticaj buke ili odjeka u drugoj sredini, u kojoj se nalaze zvučnik i slušaoci, umnogome se može neutralisati pogodnim izborom ı rasporedom zvučnika. Tu se koriste usmereni zvučnički sistemi (na primer zvučni stubovi).
Ocenjivanje razumijivosti
Radi potpunosti, treba reći da je poslednja karika u lancu sam slušalac, tj. čovek. Ljudi ima raznih, ali se i jedan isti čovek različito ponaša u različitim okolnostima. Poruke studentima, slušaocima predavanja na fakultetu ne upućuju se na isti način kao istim tim studentima kada
142
se nalaze na nekom stadionu prateći sportska takmičenja. Za ocenu valjanosti celokupnog prenosnog sistema, bilo | da se radi o prirodnom bilo o pojačanom govoru, koriste se posebne metode. One se sastoje uglavnom od testova sa govornim elementima, a radi se sa subjektima koji u neku ruku treba da predstavljaju prosek očekivane vrste slušalaca. U razvijenim zemljama, ali ne svim, postoje standardizovani testovi za ispitivanje razumljivosti. Kod nas su se do pre izvesnog vremena koristile strane metode. Zbog toga što su važile za jezik zemlje iz koje potiču, one su se mogle koristiti samo u ograničenoj meri. Danas se kod nas intenzivno radi na standardizovanju jugoslovenskog testa za ispitivanje razumljivosti. Test se već nalazi u ,,probnom radu“: porede se naši rezultati sa rezultatima testova drugih nacija, koji se odnose na iste govorne i prostorne uslove. ZŽasada znamo da su oni bliski britanskim, poljskim i čehoslovačkim vrednostima. Uopšte uzevši, mora se obratiti veća pažnja na razumljivost obaveštavanja na javnim mestima, jerje to naročito važno u slučajevima opasnosti. To će se DOstIĆI tako što se već pri projektovanju ovaj problem mora uočiti, definisati u projektnom zadatku i dati stručnjaku da ga reši. Po završetku izgradnje (ili rekonstrukcije) toga prostora i po postavljanju razglasnog sistema, mora se pristupiti proveri pomoću standardizovanog testa ı — ukoliko to bude potrebno — izvršiti neophodne korekcije na koje će već ukazati izvršeni test.
Nismo daleko od trenutka, a to može biti već sledeće 1984. godine, kada će se sve nove dvorane, učionice i male sale za konferencije, kao ı kompletni postavljeni razglasni sistemi za obaveštavanje na javnim mestima, overavati u pogledu kvaliteta prenosa govora. Svi ti prostori, zajedno sa uređajima koje eventualno sadrže, moraće da zadovolje opšti jugoslovenski kriterijum za ocenu razumljivosti i tek potom će moći biti predati na korišćenje. Nadamo se da se neće više dešavati da razglas u novim ili rekonstruisanim vrednim javnim objektima, kao što su to Beogradski aerodorom ili Beogradska železnička stanica, bude toliko neefikasan da se obaveštenja ne razumeju. Nedopustivo je da u savremeno projekotvanoj čekaonici putnik ne može svuda u čekaoničkom prostoru novog dela aerodroma razumeti obaveštenja, već samo na određenim mestima. U takvim slučajevima bi se morala izvršiti korekcija bilo prostora, bilo razglasa. Standardizacija 1983./br. 5—6