JUS standardizacija

D. Klasifikacija po stepenu štetnosti za ljudsko zdravlje (9).

1 Maksimalno dopuštene koncentracije su u našoj zemlji određene zakonima republika i pokrajina i one se ne smeju prekoračiti.

2 Na osnovu republičkih i pokrajinskih zakona doneti su pravilnici o emisiji supstancija u vidu gasova i čestica, različitih klasa štetnosti koje se ne smeju ispuštati u vazduh.

ili Standardne metode za određivanje zagađivača u vazduhu i predlog za donošenje jugoslovenskih standarda

U nas još nisu donete standardne metode kojima se određuje sadržaj zagađivača u vazduhu. Njihovo postojanje je neoOphodno potrebno da bi smo mogli da koristimo čitav niz prednosti koje one pružaju. Predlažemo da se izvrši pregled hemijskih metoda koje se u nas primenjuju uz kritički osvrt pa zatim da se uputi predlog nadležnoj organizaciji da se iste standardizuju.

Da bi predlog standardnih metoda za određivanje zagadđiva

ča u vazduhu bio što korektniji izvršili smo uvid u dosadaš--

nji rad Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO) kao i u rad drugih nacionalnih i regionalnih organizacija za standardizaciju kao na primer:

ASTM — American Society for Testing and Materials.

BSI — British Standards Institution

AFNOR —Association Francaise de normalization.

| C3B — CoBer 3KkoHoMMuecKkOhM B3aVMMOROMOHNIA F OCT — TocynapcrB8eHHbie cTaHaapTbi

PN — Polski Komitet normalizaciji, miari i jakosti. U cilju donošenja standardnih metoda, u nas su vršena, brojna ispitivanja među kojima je najznačajniji projekat "G—-—14 Zaštita vazduha” od zagađivanja čiju izradu finansira Republička zajednica nauke Srbije. Za nas je interesantan deo projekta "Standardizacija, pregled i verifikacija rutinskih laboratorijskih metoda za merenje polutanata u vazduhu”. Iz izveštaja o dosadašnjem radu (radovi su u toku) vidi se da se izvršioci dela Projekta još nisu dogovorili o predlogu metoda koje treba standardizovati niti su izašli pred stručnu javnost, a nisu ih ni predložili nadiežnom organu da budu standardizovane. Za sada, na osnovu naših razmatranja, a polazeći od obaveštenja sa kojima smo raspolagali, predlažemo da se donesu jugoslovenske standardne metode za reprezentativne zagađivače u vazduhu kao što su: 1. sumpor-dioksid

a) vodonik peroksidna metoda,

b) spektrofotometrijska metoda sa pararozalin-hidro-

hloridom.

2. čad a) reflektometrijska metoda,

Standardizacija 1983./br. 7-8

3. olovo i njegova jedinjenja a) atomsko apsorpciona spektrofotometrijska metoda b) metoda pomoću ditizona. 4. arsen a) atomsko apsorpciona spektrofotometrijska metoda 5. ugljen-dioksid a) sepktrofotometrijska metoda, b) potenciometrijska metoda.

6. ugljen-monoksid

a) spektrofotometrijska metoda sa paladijum-hloridom 7. azotovi oksidi a) spektrofotometrijska metoda.

8. fluoridi a) spektrofotometrijska metoda

9. oksidacione materije a) spektrofotometrijska metoda, b) kulonometrijska metoda.

IV Standardizacija delova i sklopova aparata i uređaja za prečišćavanje zagađenog vazduha

Oprema i uređaji za zaštitu vazduha predstavljaju kompromisno rešenje između mogućnosti moderne tehnologije, kao nosioca zagađivanja, i zahteva za optimalno čistim vazduhom. Da bi se mogao da postigne taj kompromis potrebno je primeniti odgovarajuću opremu i uređaje za prečišćavanje gasova.

izbor opreme i uređaja vrši se u najširem smislu prema veličini čestica koje treba otkloniti. Treba odabrati uređaj kroz koji će proći najmanje zagađivača a da mu cena i održavanje budu u granicama mogućnosti korisnika. Prilikom izbora uređaja za prečišćavanje gasova mora se voditi računa o navedenim kriterijumima i to: '

— opštim karakteristikama zagađivača,

— masi i veličini čestica,

— potrebnom stepenu izdvajanja,

— najpodesnijim silama za uklanjanje,

— metodama za izdvajanje zagađivača, i uređajima za prečišćavanje.

Sile kojima se deluje na čestice u pojedinim prečista-

čima podeljene su u tri grupe i to:

— fizičke: gravitacione, inercione, centrifugalna, , površinskog napona, elektrostatičke i sile pritiska,

— fizičko-hemijske: površinske, međumolekulske,

— hemijske: međumolekulske, međuatomske, kohezione, termodinamičke.

Prema veličini čestica određuju se i vrste sila kojima se

služi pri njihovom izdvajanju, a time se opredeljuje za

odgovarajuće postupke što je dato u narednoj tabeli.

189